Posle pojave knjige „Je li vreme da se pojede pas?“ (2009) mnogi su počeli da računaju tačne ekološke posledice držanja kućnih ljubimaca, veganske ishrane ili korišćenja alternativih načina zagrevanja i hlađenja kuća. Tako je nedavno švajcarski tabloid Blik objavio članak o psima i mačkama kao životinjama koje važe kao slatki kućni ljubimci – pri čemu je njihov ekološki bilans jednak bilansu jedne limuzine.

Postoje i firme specijalizovane za izračunavanje ekološkog bilansa svega i svakoga. Jedna od njih je švajcarski ESU-Services sa sedištem u Šafhauzenu. Ona se pozabavila odabranim vrstama životinja i u njihov ekološki bilans uračunala sve relevantne uticaje poput hrane, smeštaja, fekalija, vožnje automobilom, te sve potrebne nabavke. Autori studije su sve parametre preračunali tako da mogu da se upoređuju sa zagađenjem koje životnoj sredini nanose automobili.

Prema rezultatima njihove studije, koje je preneo list Zidojče cajtung, konji su životinje koje najviše zagađuju životnu sredinu. Držanje konja godišnje podrazumeva isto zagađenje kao i sa automobilom koji je prešao 21.500 kilometara godišnje.

Ekološki bilans psa je nešto bolji – to je kao automobil koji za godinu pređe 3.700 kilometara, a mačke – 1.400 kilometara. Ova poslednja brojka važi i za dva kunića, jedanaest ptica kao što su kanarinci i papagaji ili za 100 ribica u akvarijumima.

Kućni ljubimci nisu najgori

Očigledno je da je opterećenje za životnu sredinu u direktnoj srazmeri sa veličinom životinje. Velike životinje jedu i piju više. U slučaju konja, zagađenje može da se smanji i do 30 procenata korišćenjem obnovljivih materijala u štali.

Kada je reč o psima, normalna hrana za ove kućne ljubimce se sastoji uglavnom od nusproizvoda u spravljanju hrane za ljude ili od otpadaka mesa u klanicama. Vlasnici pasa koji svojim ljubimcima kupuju skupu hranu, bitno povećavaju zagađenje životne sredine.

Tako se biološki atestirana sirova hrana za pse sastoji uglavnom od mesa visokog kvaliteta, a takva ishrana može da utrostruči zagađenje koje potiče od jednog psa, piše u studiji. Paradoksalno, tako vlasnici pasa koji drže do ekologije i organske hrane zapravo čine veću „štetu“ životnoj sredini.

Na primeru Švajcarske je izračunato da sve kućne životinje zajedno čine jedan odsto zagađenja životne sredine prouzrokovanog potrošnjom. Glavne teme su i dalje mobilnost, prehrana i stanovanje.

Ekološkim bilansom nisu obuhvaćene i neke stvari koje danas važe kao prednosti kada je reč, na primer, o držanju pasa: vlasnici kućnih ljubimaca zbog redovnog kretanja imaju dobar krvni pritisak i rad srca. A dobro zdravlje znači manje zagađenje – što je jedan od faktora koji se tek sada ispituju.

sb/sz

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android