Sirijska vlada prihvatila je rusku inicijativu kako bi zaustavila krvoproliće i sprečila rat. Na ovaj način premijer Vael al-Halki obrazložio je odluku vlade da hemijsko oružje kojim raspolaže zemlja stavi pod međunarodnu kontrolu. Ukoliko vlada ispuni svoje obećanje novi inspektori bi uskoro ponovo mogli da dođu u Siriju. Ali ovaj put ne kako bi proveravali da li je došlo do upotrebe spornog oružja, već kako bi imali uvid u razmere isto, i na kraju da bi ga uništili.

Inspektori se nalaze pred vrlo kompleksnim zadatkom. Sirija proteklih godina i decenija nije pristupila ni jednom međunarodnom sporazumu o kontroli hemijskog oružja. "Dosadašnje raspolaganje ove zemlje hemijskim oružjem zasnovano je na ugovoru iz 1925. godine. Shodno tome malo se zna o pojedinostima, pa samim tim i obimu hemijskog oružja", izjavio je ekspert za pitanja naoružanja Ralf Trap. Jedno je sigurno - rezerve su velike: "Govori se o oko hiljadu tona raspoređenih na više mesta."

Ispitivanja skoro nemoguća

Stručnjak Trap kaže da istraga budućih inspektora mora biti sveobuhvatna. Prema njegovim rečima, oni bi pre svega morali da raspolažu inventarom oružja. To znači da bi najpre treblo utvrditi stanje u kojima se nalaze skladišta i njihov broj, kako bi se izvršilo ispitivanje. "Osnovni preduslov je da sve strane u sirijskom građanskom ratu učestvuju u ovom procesu, da ga prihvate i podržavaju. Sve dok borbe traju, takva ispitivanja su nemoguća", ističe Trap.

I Oliver Mejer, ekspert za kontrolu naoružanja berlinske Fondacije za nauku i politiku, smatra da je rad inspektora u sadašnjim uslovima nemoguć. "Dosadašnja iskustva u drugim zemljama pokazala su da su ovakvi programi dugotrajni i zahtevni. Osim toga oni mnogo koštaju i zahtevaju strpljenje", kaže Mejer.

Nije isključeno ni da će Asad od inspektora pokušati da sakrije deo spornog arsenala. Mejer očekuje da će angažman inspektora zahtevati obiman personal i da će biti vremenski intenzivan. Ujedinjene nacije su još pre nekoliko meseci izračunale koliko bi vojnika i eksperata bilo neophodno, kako bi se sprovela istraga o sirijskom hemijskom oružju bez dogovora sa tamošnjom vladom. Vojni stratezi su tada govorili o oko 70.000 osoba. Za intervenciju koja bi bila sprovedena u okvirima međunarodnih dogovora bilo bi potrebno znatno manje osoblja. Međutim inspekcije i kontrole moraju biti osigurane. I kada je reč o tome moralo bi se razmišljati o vremenskim okvirima i propisima. "To nije zadatak koji se može završiti za nekoliko meseci. Kompletan program verovatno će biti razvučen na nekoliko godina."

Veliki troškovi

"Nije samo inspekcija skupa, već i uništavanje oružja", kaže Ralf Trip. On kaže da jedan tako veliki arsenal hemijskog oružja nije moguće uništiti malim ili mobilnim postrojenjima za uništavanje hemijskog oružja. "Moralo bi da bude izgrađeno posebno postrojenje", kaže Trap. A jedno takvo postrojenje mora biti opremljeno i testirano. "Sve to može trajati godinama. Jedan drugi preduslov jesu finansijska sredstva. Tek kada je ispunjen taj uslov, moglo bi se započeti sa uništavanjem oružja", kaže ovaj stručnjak.

To ipak ne znači da neka buduća vlada u Siriji, neće pokušati da dođe u posed hemijskog oružja. U osnovi je to sve jednostavnije, smatra Mejer. "Tehnologija napreduje, a materijal koji je potreban za produkciju dostupan je u brojnim objektima."

Ništa bez političke podrške

U kojoj meri je lako doći do hemijskog oružja, pokazao je slučaj japanske sekte Aum 1995. godine. Ona je izvela napad hemijskim otrovom na tokijsku podzemnu železnicu, pri čemu je život izgubilo 13 osoba. 54 osobe su teško povređene, a oko stotinu lakše. Ta sekta uspela da proizvede i upotrebiti sarin, zahvaljujući finansijskim, ali ograničenim tehnološkim sredstvima. "Principijelno je dakle moguće imati takve programe i van državne kontrole", kaže Trap.

Ali najpre je na redu stavljanje pod kontrolu i uništavanje postojećeg arsenala. To podrazumeva da su inspektori i tehnička lica dovoljno zaštićena. A to opet s druge strane zahteva adekvatnu političku podršku, dodaje Trap. Da li će ona potrajati sve te godine, ostaje otvoreno. "Sumnjičav sam. Jer bez te podrške ništa se neće dogoditi ili bi ponovo moglo krenuti naopako".

Autor: Kersten Knip / Zorica Ilić
Redakcija: Jakov Leon