U zemlji u kojoj su pivo i vino deo kulturne baštine, u zemlji u kojoj je 1,6 miliona ljudi zavisno od alkohola, Toja Dibel je jednoga dana odlučila da nešto mora da se menja. I počela je da menja – sebe. U novembru 2018. se ta influenserka, nakon još jednog mamurluka, zaklela da će ostaviti alkohol. I to nije bilo sve. Ona otada svojim pratiocima (njih ima oko 90.000) šalje poruku: „Alkohol jednostavno nije kul!“

A za DW kaže: „Alkohol je droga. Doduše legalna, ali to je ne čini manje opasnom. Smeta mi način na koji se naše društvo odnosi prema alkoholu. Nemci odrastaju s alkoholom, ja bih čak rekla da je alkohol u našoj DNK. Sasvim je normalno da se alkohol pije već od najmlađih dana, zato što ga banalizuju i normalizuju.“

Liberalno zakonodavstvo

Osamnaestogodišnjaci kao punoletne osobe u Nemačkoj smeju da kupuju sve vrste alkohola i smeju javno da ga konzumiraju. Kupovina i konzumacija alkohola poput piva ili vina dozvoljena je i osobama starim od 16 godina. Ali, čak i 14-godišnjaci smeju da popiju pivo, pod uslovom da su u blizini i njihovi roditelji. U Nemačkoj se to naziva „begleitetes Trinken“, što u prevodu znači „piće uz pratnju“.

To je trn u oku saveznom ministru zdravlja Karlu Lauterbahu. Odavno mu to smeta. I zato on želi da promeni Zakon o zaštiti mladih, odnosno da zabrani konzumaciju alkohola za maloletnike „u pratnji“ roditelja.

Toja Dibel ne veruje međutim da je to najveći problem u Nemačkoj u vezi sa alkoholom. Ona smatra da bi političari više trebalo da se koncentrišu na one mlade ljudi koji se, i to već u ranima godinama života, opijaju onda kada u blizini nema njihovih roditelja. Dobra je vest da deca i mladi u Nemačkoj, prema statistikama, sve ređe posežu za alkoholom, ali to je samo jedan deo kompletne slike o situaciji u zemlji. Naime, svake godine oko 2.000 mladih osoba (ispod 15 godina starosti) zbog trovanja alkoholom završi na hitnoj.

„Kako oni tako jednostavno dolaze do alkohola?“, čudi se Dibel. Apsolutno je normalno da mladi eksperimentišu i da žele da otkrivaju neke nove stvari, pogotovo one koje su zabranjene. To je jednostavno deo odrastanja, slaže se ona. „Ali, nije u redu da se država ponaša kao da je alkohol samo nešto u čemu se uživa. Kad ljude u Nemačkoj pitate o tome što je alkohol, onda će većina verovatno da kaže da je alkohol sredstvo za uživanje. Ali, to je droga.“

Zato Dibel zahteva: „Moramo više da govorimo o rizicima, onako kako se to dogodilo i sa duvanom. I po pitanju duvana se dogodila promena, zašto ne bi i sa alkoholom?“

Odgovoran odnos s alkoholom

Isto to pitanje postavlja i Burkhard Blinert, političar SPD-a koji je od januara 2022. poverenik savezne vlade za pitanja vezana za droge i zavisnost. On odavno zahteva da se zabrani alkohol „u pratnji“ roditelja, i drago mu je da tu ideju, osim ministra zdravlja Lauterbaha, podržava i nekoliko nemačkih pokrajina.

Otpor međutim stiže iz redova opozicionih demohrišćana (CDU). Oni smatraju da konzumacija „uz pratnju“ u porodičnom krugu pomaže mladima da nauče kako da se na odgovoran način odnose prema alkoholu.

Blinert za DW na takvu argumentaciju odgovara: „Krajnje je vreme da se to besmisleno pijenje alkohola u pratnji roditelja konačno ukine. Uostalom, svejedno je da li se tu radi o alkoholu, kanabisu ili cigaretama. Iz zdravstvenog ugla, ništa od toga ne bi smelo da završi u rukama dece i mladih. Mi danas znamo mnogo više nego pre 30 ili 40 godina, znamo da je alkohol, a pogotovo za mlade, izrazito štetan po zdravlje.“

Alkohol „u pratnji“, dodaje Blinert, apsolutno je zastareo model. To je, kaže, nemar: „Činjenica da roditelji sede u blizini ne čini pivo i vino zdravijim za mlade. Takvo pravilo, osim u Nemačkoj, ne postoji nigde u zapadnoj Evropi.“

„Problematična konzumacija“

I Rajner Tomazijus se čudi tom „opuštenom“ načinu na koji se nemačko društvo i političari odnose prema pitanju konzumacije alkohola među mladima. On je voditelj Centra za zavisnost dece i mladih na Univerzitetskoj klinici Hamburg-Ependorf. Rezultat njegove nedavne studije – a radilo se ispitivanju 4.000 maloletnika starih između 12 i 17 godina – je sledeći: svaki deveti ispitanik u toj starosnoj grupi pokazuje znakove „problematična konzumacije“ alkohola. To znači da već postoje prve posledice štetne po zdravlje.

„Mi u Nemačkoj imamo dosta veliki problem s konzumacijom alkohola među mladima. Studije koje su sprovedene u nekoliko evropskih zemalja pokazuju da smo mi u Evropi broj 1 po pitanju opijanja.“ A jedna od ozbiljnijih posledica tog opijanja je i trovanje alkoholom, što rezultira boravkom u bolnici, napominje Tomazijus.

Nasilje, strah i depresija…

Stručnjak za zavisnost nabraja i ostale posledice konzumacije alkohola: mladi konzumenti su impulsivniji i neobuzdaniji, ali istovremeno su i bojažljiviji i depresivniji. Dečaci su češće uzročnici nesreća i naginju nasilju, a devojčice su zbog alkohola češće žrtve neželjenih seksualnih radnji, odnosno zlostavljanja. A pre svega, konzumacija alkohola utiče na smanjenje kvaliteta života i „ometa“ neuralno sazrevanje mladih ljudi. Posledica su problemi s učenjem, pad stope inteligencije.

Tomazijus za DW napominje: „Odavno je poznato i dobro dokazano da je taj rani ulazak u svet alkohola već u fazi puberteta veoma važan faktor rizika da ti ljudi kasnije, kao odrasle osobe, redovno piju alkohol.“ On zato upozorava: „Oni koji rano počnu s alkoholom, imaju znatno veću stopu verovatnoće da će kasnije biti zavisnici od alkohola.“

Moćna industrija alkoholnih pića

Kada bi Rajner Tomazijus bio u prilici da menja Zakon o zaštiti mladih onako kako on to želi, onda bi konzumacija piva ili vina bila dozvoljena samo punoletnim osobama. A najranije sa 16 godina. Ali, naš sagovornik nema nikakvih iluzija po tom pitanju. Taj stručnjak za pitanja zavisnosti smatra da se u Nemačkoj već odavno zapostavlja tema prevencije:

„Mi u Nemačkoj već decenijama spavamo po pitanju prevencije alkohola. Najveći protivnik prevencije je – industrija alkoholnih pića. Ona je veoma moćna. Ona već godinama ima veoma jak lobi, sve do političkih krugova u kojima se donosi odluke. Ja bih po pitanju alkohola osetno povećao poresku stopu za žestoka pića, ali i za pivo i pića koja sadrže vino – zato što mi znamo da se preko oporezivanja može ostvariti dobar preventivni efekat.“

A šta je s reklamiranjem alkohola?

Toja Dibel ide i korak dalje. Ona podseća na jednu tačku iz koalicionog ugovora aktuelne savezne nemačke vlade iz 2021. Radi se o jednoj stvari kojom su SPD, Zeleni i FDP hteli da se pozabave tokom svog mandata: „Mi ćemo pooštriti pravila vezana za marketing i sponzorisanje po pitanju alkohola, nikotina i kanabisa.“

Ali, malo se toga dogodilo, kaže influencerka. Zato je ona mišljenja da je čitava ova diskusija oko konzumacije alkohola „uz pratnju“ roditelja samo „fantomska debata“, čiji je cilj pokušaj da se dobije „jeftini aplauz“.

A šta bi ona umesto toga uradila? „Kao prvo, zabrana reklamiranja alkohola. Totalna je glupost što je alkohol tako jeftin. Kod nas se žestoka pića nalaze na kasama u supermarketu na visini na kojoj je vidljiv i deci. Alkohol je svuda dostupan, nema nikakvih pravila oko toga. A poreska stopa je raj za proizvođače. I tu je još problem: lobiranje. Time bi gospodin ministar Lauterbah trebalo da se pozabavi, a ne tamo nekim 14-godišnjacima koji sede za stolom sa svojim roditeljima.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku