Armin Lašet je oduvek bio na strani kancelarke Angele Merkel, bilo da se radilo o državnim poslovima ili unutarstranačkim razmiricama kod njihovih Demohrišćana. No tokom krize izazvane pandemijom premijer Severne Rajne-Vestfalije, najmnogoljudnije nemačke pokrajine, traži drukčiji pristup od kancelarke.

Dok se iz Berlina čuje da ne treba brzati sa ukidanjem mera, Lašet zahteva da se o tome barem razgovara i da se uspostave jasni kriterijumi – kada, pod kojim uslovima i kako će se vratiti normalnost u Nemačkoj?

Sada je Lašetova pokrajinska Vlada okupila široku ekspertsku grupu koja je izašla sa prvim predlozima. Stručnjaci kažu da valja odvagati po četiri kriterijuma: gde je opasnost od zaraze viša, a gde niža? Za koga je virus posebno opasan? Koje su delatnosti posebno važne za privredu i društvo? I gde je moguće sprovesti zaštitne mere?

Postepeni povratak

Među dvanaest stručnjaka je i Hendrik Štrek, šef instituta za virusologiju pri Univerzitetu u Bonu, čiji je tim u varoši Gangelt na krajnjem zapadu zemlje – najvećem žarištu u Nemačkoj – utvrdio da je triput više ljudi imalo korona-virus nego što je to otkriveno klasičnim testovima. Štrek i kolege su izračunali da je u tom mestu smrtnost od korone iznosila 0,37 odsto.

U timu su bivši sudija Ustavnog suda Udo di Fabio i direktor Instituta nemačke privrede Mihael Hiter. Prema informacijama agencije dpa, u zajedničkom papiru upozoravaju da pre popuštanja mera mora postojati izvesnost da zdravstveni sistem „u dogledno vreme neće biti preopterećen“, a da onda treba „forsirati postepeni povratak u normalnost“.

U poslednjim nastupima kancelarka Angela Merkel još nije htela da navede datum kada bi mere izolacije mogle da budu popuštene. Izvesno je da se to neće desiti pre kraja uskršnjeg raspusta 20. aprila, a telefonska konferencija sa pokrajinskim premijerima održava se 15. aprila.

Merkel je ranije rekla da je neophodno da se epidemija uspori tako da se broj registrovanih zaraza u Nemačkoj udvostručuje tek na svakih deset dana ili, bolje, još sporije. Danas se broj registrovanih slučajeva udvostručuje znatno sporije  – na svakih 18 dana.

Fudbal sa navijačima i diskoteke će pričekati

Pomenuti stručnjaci savetuju da se razmisli o otvaranju prodavnica, škola i univerziteta. Preporučuju da nastava u školama ne počinje za sva odeljenja istovremeno, te da u početku vaspitači i nastavnici koji spadaju u rizične grupe ne rade sa decom. Otvaranje vrtića i delimično otvaranje škola bi, pišu stručnjaci, otvorilo prostora za roditelje da se vrate poslu.

U dokumentu se traži hitno povećanje kapaciteta laboratorija kako bi se bez izuzetka testirali ljudi sa simptomima kao i oni koji su bili u kontaktu sa zaraženima. Predlaže se uspostavljanje novih laboratorija i mobilnih stanica za testiranje uz pomoć vojske i Crvenog krsta, kako bi moglo da se testira 500.000 ljudi dnevno. Trenutno toliko iznosi nedeljni kapacitet laboratorija.

Dodaje se da u fabrikama radnici treba da drže odstojanje, da nose maske ili budu odvojeni zaštitnim pregradama. Stručnjaci pišu da se male trgovine „svakako mogu ranije otvoriti nego diskoteke“, dok za restorane i kafiće predlažu striktni razmak između stolova i ograničen broj gostiju.

„Velike priredbe poput fudbalskih utakmica Bundeslige, ali i sajmovi i kongresi u dogledno vreme neće se održavati“, dodaje se.

Stručnjaci međutim zaključuju da dalje širenje virusa može sve da promeni – novi talas zaraze zahtevao bi da se mere ponovo uvode.

nr/ar (dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android