Sud za ratne zločine UN u svojoj presudi dvojici hrvatskih generala jasno je zaključio da je Tuđman, zajedno sa svojim saradnicima, u leto 1995. godine planirao da potpuno protera srpsku manjinu iz Krajine i da je to brutalnom silom delimično i ostvario. Kao glavni izvršilac ove ubilačke akcije, autokrati Tuđmanu služio je bivši pripadnik legije stranaca, Ante Gotovina, koji je sada osuđen na 24 godine zatvora.

Ova presuda je uzdrmala uverenje koje vlada u Hrvatskoj da je ponovno osvajanje Krajine bila čista vojna operacija. Možda će u Hrvatskoj tek sada početi kritički da se gleda na sopstvenu prošlost, komentariše Zidojče cajtung. To bi ovoj zemlji moglo da pomogne, imajući u vidu ulazak u EU.

Ova presuda znači mnogo za srpske prognanike koji skoro 17 godina žive u bedi i bez perspektive, delom u Srbiji, a delom u Bosni. Hrvatske vlasti se moraju ozbiljno pozabaviti njihovim povratkom. U to spada i povratak imovine i privredni razvoj oblasti u kojima su nekada živeli većinom Srbi.

A Beograd ne bi trebalo previše da slavi zbog ove presude. Jer ovim se istorija poslednjih balkanskih ratova doduše koriguje, ali ne menja u potpunosti. Hrvatska je u prvoj polovini 1990. bila žrtva velikosrpske osvajačke politike, to se ne menja, ni posle pravedne presude protiv hrvatskih generala.

Noje ciriher Cajtung piše da je presuda za Hrvatsku težak udarac. Ona ruši jedan od stubova nosilaca ove država koje je nastala raspadom Jugoslavije. Mnogi ovu presudu generalima doživljavaju kao presudu Hrvatskoj.

Iz ugla Zagreba, ova zemlja je početkom devedesetih vodila pravedan oslobodilački rat protiv srpskih agresora. Povraćaj oblasti koje su zauzeli srpski pobunjenici, početkom avgusta 1995. je legitimna vojna operacija sa ciljem da se ponovo uspostavi ustavni poredak u zemlji. Gledajući iz tog ugla, Gotovina je, kako pišu jedne Zagrebačke novine „simbol čiste hrvatske pobede nad srpskim agresorom.“

Sasvim drugačije to vidi Haški tribunal. Obojica generala su zajedno sa Tuđmanom učestvovali u „zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio odstranjivanje srpkog življa iz Hrvatske“. Ova formulacija se podudara sa optužnicama protiv srpskih generala i političara. Time su, iz ugla Zagreba, žrtve i počinioci zločina, agresori i branitelji – stavljeni u isti koš.

Ova vojna operacija je dovela do neviđenog egzodusa Srba iz Hrvatske. Haški tribunal je ovo masovno bekstvo ocenio kao od države planirano sistematsko proterivanje, i to mada je većina Srba svoje domove u panici napustila, još pre nailaska hrvatske vojske.

U Hrvatskoj, baš kao i u Srbiji, mnogi Haški tribunal tretiraju kao neku vrstu političke instance. S obzirom da je već osuđeno mnogo Srba, sada je trebalo, radi ravnopravnosti, osuditi i po kojeg Hrvata. Krajnje je vreme da se hrvatska suoči sa mračnim stranama svoje bliske prošlosti – zaključuje Noje ciriher cajtung.

Pripremila: Dijana Roščić

Odg. urednik: Jakov Leon