Škotska Deklaracija o nezavisnosti je prilično jasna: „Sve dok nas ima bar stotinu živih, nikada i ni pod kojim uslovima nas neće prisiliti pod englesku vladavinu.“ Deklaracija iz Arbrota poslata je Papi Jovanu XXII u Avinjon pre tačno 700 godina. Velika proslava jubileja planirana za april nije održana zbog pandemije.

To ne menja činjenicu da zahtevi za nezavisnošću Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva odavno nisu bili tako snažni.

Na referendumu za nezavisnost pre šest godina još je 55 odsto ljudi glasalo protiv. Škoti su pozitivnije orijentisani prema EU od Britanaca u drugim delovima zemlje, pa su ispitivanja javnog mnjenja odmah posle referenduma o Bregzitu u junu 2016. pokazivala da je većina građana za nezavisnost Škotske.

A od maja ove godine – sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina Škota želi nezavisnost.

Korona jača pokret za nezavisnost

„Čini se kao da su događaji oko korone uticali na debatu o nezavisnosti Škotske“, kaže politikološkinja Džes Sardžent iz britanskog Instituta za upravljanje. Britanski premijer Boris Džonson u borbi protiv virusa ne sledi jasnu liniju, a broj umrlih od ili sa koronom je najveći u Evropi.

Neke mere koje je London uveo, poput skraćenog radnog vremena s platom i do 80 odsto, idu u korist i Škotima. Međutim borba protiv pandemije je delom u nadležnosti regiona tako da se u Škotskoj najvećim delom primenjuju mere iz Edinburga. „Korona je škotskoj vladi dala platformu kao nacionalnoj vladi. Moguće je da je to dovelo do toga da više ljudi nezavisnost vide kao realističan projekt“, kaže Sardžent za DW.

Vlada premijerke Nikole Stardžon nedavno je morala da pooštri mere oko Glazgova: od početka septembra su zabranjeni i privatni susreti sa članovima drugih domaćinstava.

Sve veći broj zaraženih bi ipak mogao negativno da utiče na pitanje nezavisnosti – ako istovremeno Engleska bude uspela da se bolje izbori sa panedmijom, kaže Sardžent i dodaje: „No u ovom trenutku to ne izgleda tako – broj zaraženih raste u celom Ujedinjenom Kraljevstvu.“

Izbori i referendum?

Temu nezavisnosti u Škotskoj politički skoro u potpunosti otelovljuje Škotska nacionalna stranka (SNP) premijerke Nikole Stardžon koja je od 2014. privukla više desetina hiljada novih članova. Od izbijanja pandemije, SNP je u ispitivanjima javnog mnjenja jasno dobila na popularnosti.

Na škotskim parlamentarnim izborima, koji se održavaju u maju naredne godine, ova stranka bi mogla da osvoji apsolutnu većinu.

Početkom septembra premijerka je najavila nameru da do tada u škotskom parlamentu ponovo bude tematizovana nezavisnost Škotske, odnosno referendum. Međutim pre glasanja u Edinburgu, predlog zakona mora odobriti vlada u Londonu, a Džonson se već više puta izjasnio protiv referenduma.

„Velika Britanija je do sada argumentovala da nema potrebe da se održi novi referendum jer je 2014. većina rekla ne“, kaže politikološkinja Sardžent. „No dobar izborni rezultat SNP u maju će Džonsonu otežati takvu argumentaciju“, kaže ona.

Prvo Bregzit

Pre toga u britanskom kalendaru ipak stoji drugi sudbonosni događaj: Na kraju godine se završava prelazna faza za Bregzit. Nakon što je Džonson najavio da više ne prihvata delove sporazuma o izlasku iz EU, koji je sam potpisao, a Brisel insistira na poštovanju ugovora, Ujedinjeno Kraljevstvo ide u pravcu grubog raskida sa EU, bez ikakvog ugovora koji bi definisao buduće odnose.

Britanski parlament je zapravo već ratifikovao sporazum o razlazu sa EU prema kojem će Severna Irska i dalje zadržati većinu pravila EU, čime se uvode carine između irskog ostrva i Velike Britanije, kako na irskom ostrvu ne bi bilo čvrste granice i novih napetosti.

Nikola Stardžon je nedavno rekla da Bregzit jača „želju da Škotska postane nezavisna, sama oblikuje svoju budućnost i pruži pozitivan doprinos Evropi i svetu“.

Sardžent smatra da je to neizvesno: „Nezavisna Škotska kao deo Evropske unije značila bi da je potrebna infrastruktura na granici sa ostatkom Velike Britanije. U tom slučaju bi SNP imala mnogo posla da ubedi građane.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android