Korona kao šansa za integraciju
11. decembar 2020.
Suživot ljudi migrantskog porekla i domaćeg stanovništva se poboljšao. To je pokazao Integracioni barometar Stručnog saveta nemačkih fondacija za integraciju i migracije (SVR). Klima se u celini blago promenila na bolje, uprkos ograničenjima vlade zbog pandemije korona-virusa. Kohezija u društvu veoma je visoka. Tokom pandemije je pre svih kod ljudi s migrantskim korenima poraslo poverenje u politiku i demokratiju.
Međutim, slika uspešne integracije pomućena je rasizmom i diskriminacijom u svakodnevnom životu, takođe i zbog ponašanja policije. Integracioni barometar je istina došao do zaključka da je poverenje u snage bezbednosti u celosti poraslo, ali onaj ko je jednom iskusio nešto negativno zbog svog porekla, ostaje nepoverljiv. Ti „nedostaci moraju otvoreno da se imenuju i otklone“, izjavila je sociološkinja Klaudija Dil koja je predstavila studiju u Berlinu.
-pročitajte još: Traže od mene da se integrišem u Nemačkoj – šta to znači?
Integracioni barometar SVR svake dve godine vrši reprezentativna ispitivanja migrantkinja i migranata, ali i ljudi koji nisu migrantskog porekla, o važnim faktorima integracije: poslu, obrazovanju, društvenim vezama i susedstvu. Pored više fondacija, u ispitivanje više do 15.000 ljudi ovoga puta bilo je uključeno i Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke.
Nemačka – imigrantska zemlja
Oko 21 milion ljudi u Nemačkoj, dakle četvrtina ukupnog broja stanovništva, ima neku migrantsku priču. To znači da oni sami ili u najmanju ruku jedan od roditelja nema nemačko državljanstvo ako se gleda po mestu rođenja. Dobra polovina njih, ukupno deset miliona, poseduje nemački pasoš i ima pravo glasa.
Izgleda kao da su zaboravljene vatrene debate o useljavanju i integraciji od 2015. naovamo. Takozvano „izbegličko pitanje“ palo je u drugi plan. Već dugo se integriše, umesto da se polemiše. Stoga ne čudi da ljudi bez migrantskog porekla suživot ocenjuju bolje nego pre dve godine. Pre svega se radi o tome da ispitani muškarci pozitivnije ocenjuju klimu.
-pročitajte još: Useljenička zemlja s uspešnom integracijom?
„Medeni mesec“ sa demokratijom
Intervjui za integracioni barometar vođeni su od novembra 2019. do avgusta 2020 – dakle i u vreme prvog lokdauna tokom pandemije. Zadovoljstvo demokratijom i politikom je u toj fazi čak poraslo. U vreme nakon što su širom zemlje na snagu stupile mere za suzbijanje pandemije, još samo oko 27 procenata Nemaca nemigrantskog porekla izjavilo je da nije zadovoljno demokratijom. Kod ljudi migrantskog porekla zabeležen je umereniji rast, ali oni su i ranije bili zadovoljniji demokratijom.
Najveće zadovoljstvo demokratijom, politikom i vladom u Nemačkoj imaju pripadnici grupe porekla „ostatak sveta“. Kao najčešće zemlje porekla istraživači pominju Siriju, Rusiju, Irak, Iran i Avganistan. Oni koji su se u Nemačku doselili u poslednjih deset godina, u 90 odsto slučajeva izjasnili su se sa „zadovoljan/a“ ili „veoma zadovoljan/a“ funkcionisanjem demokratije u Nemačkoj.
-pročitajte još: Pet godina od čuvene izjave: Da li je „uspelo“?
To pokazuje da su ljudi koji su tek nedavno doselili u Nemačku – pre ili nakon lokdauna – zadovoljniji demokratijom od onih koji u ovoj zemlji duže žive. Sociološkinja Dil govori o efektu „medenog meseca“ – „koji je posebno jak kod onih koji od skoro žive u Nemačkoj“. Taj efekat se pre svih manifestuje kod onih osoba koje su nedavno došle iz zemalja s autoritarnim režimima, u kojima ne vrede mnogo osnovna demokratska načela.
Slučaj Džordža Flojda i nova debata o rasizmu
Krajem maja 2020, tokom akcije nasilnog hapšenja u Mineapolisu, ubijen je Afroamerikanac Džordž Flojd. Video-snimak je i u Nemačkoj izazvao veliki bes i veliku diskusiju o rasizmu u policiji. „Rasno profilisanje“ je centralni pojam debate. On opisuje postupke policijski-, imigracionih i drugih snaga bezbednosti. To se događa i u Nemačkoj. Klaudija Dil govori o „substancijalnoj manjini“. „Među osobama turskog porekla jedna trećina ispitanih imala je takvo iskustvo.“
Osobe koje su zbog svog porekla u poslednjih pet godina bile diskriminisane, i dalje većinski veruju policiji – ali znatno manje od ukupnog proseka. Samo 35 procenata ima potpuno poverenje u policiju.
Studija SVR je nemačkoj državi, njenim institucijama i demokratiji ukupno gledano dala pozitivne ocene. Ali, useljenici u Nemačkoj i dalje moraju da računaju s diskriminacijom. Zaključak sociološkinje Klaudije Dil glasi: „Ima još prostora za još pozitivniju klimu integracije“.