Korona „koči“ Bregzit?
18. avgust 2020.
Britanska je vlada letnju pauzu iskoristila bar za reklamnu kampanju oko Bregzita: „Spremite se za novi početak, za novi odnos nakon prelazne faze i zagrlite nove mogućnosti“, tako je glasila poruka preko Tvitera.
Na taj način građanima se poručivalo da se sve sprema za kraj prelaznog perioda – uključujući i pojačavanje graničnih kontrola, odnosno carinskog sistema. A tu su i trkači na stazi spremni na znak da trka počne. Ali pre nego što krenu, najpre se u Briselu, nakon letnje pauze, nastavljaju pregovori o tome kako bi budući odnos EU i Velike Britanije trebalo da izgleda.
Pregovarački tim iz Londona ponovno je u Briselu. Britanski pregovarač Dejvid Frost se sastaje sa svojim kolegom iz EU Mišelom Barnijeom. Frost je zvanično potvrdio da se raduje sedmom krugu pregovora u Briselu. Prema njegovoj proceni, tokom septembra bi sporazum mogao da bude postignut.
-pročitajte još: Pregovori o Bregzitu tapkaju u mestu
Dogovor u septembru?
To bi značilo da će se dve strane na iduća tri planirana pregovaračka kruga dogovoriti oko svih preostalih prepreka i rešiti sva otvorena pitanja. Da li se iza te najave krije nova želja Britanaca da se postigne sporazum? Ili se radi samo o uobičajenoj pregovaračkoj retorici?
Frost je još jednom podsetio da britanska strana ne priželjkuje nikakav poseban ili jedinstven sporazum, već sporazum o slobodnoj trgovini, kao i sa svim drugim prijateljskim državama, na primer sa Kanadom. A na to EU rutinski odgovara da se Britancima, zbog snage njihove privrede i geografske blizine Evropi, ne može ponuditi isti sporazum – već posebni uslovi za pristup unutrašnjem tržištu Unije. Prepucavanje tim „argumentima“ traje od samog početka pregovora i nisu baš jasni signali da postoji spremnost na približavanje stavova.
Kako na pregovore utiče korona?
Kada je Mišel Barnije nakon posljednje runde pregovora pre letnje pauze o njima informisao ambasadore zemalja-čelnica EU, on je naveo razloge zašto smatra da će britanska vlada na kraju ipak biti spremna na kompromis: rekao je da se Boris Džonson nalazi pod pritiskom zbog lošeg bilansa u borbi protiv pandemije, odnosno jačanja škotskog nacionalizma. Barnije u tom trenutku nije znao za brojke koje su objavljene nešto kasnije, tokom protekle nedelje: prema njima se Velika Britanija s padom BDP od više od 20 odsto nalazi u najdubljoj recesiji u svojoj istoriji.
Politički razvoj doslovno je „pregazio“ britanskog premijera. S obzirom na to da se Džonson trenutno nalazi na odmoru u Škotskoj, on na licu mesta može da oseti trenutno raspoloženje Škota. Većina njih (54%) u međuvremenu podržava ideju odvajanja od Engleske, a raste popularnost i premijerke Nikole Stardžeon i njene Škotske nacionalne stranke. Ukoliko se prelazni period okonča bez postizanja trgovinskog sporazuma s EU, to bi gotovo sigurno značilo i odžravanje novog referenduma o škotskoj nezavisnosti.
Može li britanski premijer uopšte sebi da dozvoli novi politički udarac u situaciji u kojoj je nacionalna ekonomija zbog pandemije već doživela strahovit udarac? Troškovi nove carinske deklaracije i birokratije za uvoz i izvoz robe, u slučaju da ne bude bilo dogovora o Bregzitu, nakon 1. januara 2021. procenjuju se na oko 13 milijardi funti. To je više novca nego što je Velika Britanija uplaćivala u budžet Unije. Predstavnici britanske privrede i dalje zahtevaju jasna pravila o budućem pograničnom režimu i trgovini s Evropskom unijom – ali bez uspeha.
Na jednoj strani, politički razum govori da bi vlada u Londonu u poslednjem trenutku mogla da „popusti“ i pokaže spremnost za kompromise. Ali na drugoj strani, poslednje izjave konzervativnih zagovarača Bregzita, Jana Dankana Smita i Dejvida Dejvisa zvuče kao upozorenje. Oni i dalje pokušavaju da spreče kompromise u pregovorima sa EU i sad napadaju čak i Sporazum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije iz 2019. On pritom tvrde da taj sporazum sadrži i neke skrivene finansijske obaveze za Veliku Britaniju.
Na taj način oni žele da prisile premijera da „sruši“ taj sporazum. To jednostrano uopšte nije moguće i bilo bi u stvari klasično političko samoubistvo za britansku vladu. Ali ta borba jastrebova pokazuje da se tvrdokorna jezgra zagovornika Bregzita u redovima konzervativaca ne predaje.
Ključne su subvencije
I stručnjaci za područje trgovine nastavljaju s pregovorima tamo gde su zadnji put stali: s takozvanim „Level playing field“, odnosno definisanjem poštenih uslova tržišne utakmice između dveju strana. EU tu od Britanaca zahteva ustupke, na koje London nije spreman.
Svađa se kristalizuje i oko pitanja državnih podsticaja. London još uvek nije odlučio kako će ubuduće to pitanje da reguliše. Vlada Borisa Džonsona u načelu preferira rešenje sa što je moguće manje regulacije, odnosno rešenje koje predviđa konkretne odluke u svakom pojedinačnom slučaju. A to bi značilo da bi ubuduće neko britansko preduzeće moglo od države da prima izdašnu pomoć, a istovremeno bi slična pomoć konkurentima te firme u Evropskoj uniji bila strogo regulisana.
Evropljani žele poštene, dakle iste uslove za sve učesnike tržišne utakmice. Komplikovani kompromisi ipak su mogući i oko tog kritičnog pitanja, recimo uz pomoć režima sankcija za kršenje pravila od strane Britanaca. Ali za sada nema napretka oko tog pitanja: državna pomoć postala je politički simbol za Bregzit, nakon što je Velika Britanija firmama obećala neograničenu pravnu i faktičku nezavisnost o pravilima nadzora od strane EU.
Na pregovaračkom stolu nalaze se još i pitanje ribarstva, saradnje pravosudnih sistema i pitanje regulacije usluga. Što se tiče energije, postignuti su prvi pregovarački uspesi, ali još uvek nema dogovora oko razmene podataka – što je temelj prekogranične saradnje između policije i pravosuđa.
Pitanje ribarstva je ekonomski manje važan aspekt pregovora, ali za obe strane politički izuzetno eksplozivna tema. EU je dala da se nasluti da je spremna na kompromis kad se radi o budućem pristupu britanskim ribolovnim područjima. No, britansko-francuski odnos se u međuvremenu toliko pogoršao da postoji realna opasnost da Pariz „torpeduje“ sporazum. London je naime u roku od samo 24 sata pozvao hiljade britanskih turista da napuste Francusku i vrate se kući – zbog navodne opasnosti od korone u toj zemlji. Britanska vlada otvorila je i novi „front“ sukoba zbog povećanog broja izbegličkih brodova u kanalu Lamanš, koji iz Francuske kreću prema Velikoj Britaniji. Te dve stvari iritiraju Pariz, tako da je u ovom trenutku spremnost dveju strana za postizanje prijateljskih sporazuma veoma ograničena.