Pandemija ima ogroman uticaj na zdravstveni sistem, a to ima posledice i na zavisnike od droge. Tim ljudima život je postao još teži – baš kao i onima koji onima koji im pružaju pomoć. Statistika to potvrđuje: broj smrtnih slučajeva povezanih s konzumacijom droge u 2020. porastao je za 13 odsto.

„Početak pandemije bio je strašan“, kaže Urs Ketner. On je na čelu udruženja „Frajraum Hamburg“ koje zavisnicima nudi nove i čiste igle, prostorije za konzumaciju droge, savete i prvu pomoć. Organizacija je aktivna od 1993, a finansira je Odeljenje za javno zdravlje u Hamburgu. Međutim, „Frajraum“ zavisi i od donacija – iz javnih sredstava ne finansiraju se topli obroci i individualna pomoć, što oni takođe nude zavisnicima.

-pročitajte još: Kapljica na vrhu igle

Zbog aktuelnih pravila držanja distance, „Frajraum Hamburg“ već je drastično smanjio broj usluga, kao i broj ljudi o kojima brine. U poslednjih 18 meseci praktično nije bilo državne pomoći. Sada tom objektu, najvećem te vrste u Nemačkoj, preti zatvaranje.

„U početku smo dobijali mnogo donacija“, kaže Ketner, „ali vlasti u principu reaguju suviše sporo. Nisu imale dugoročne planove, pa ni mi nismo mogli ništa da planiramo“. Kao rezultat toga, postalo je nemoguće adekvatno odgovoriti na hitne medicinske potrebe. „Morali smo i još moramo, da radimo od nedelje do nedelje. I bilo je potrebno mnogo vremena da nam vlada pošalje osnovne stvari kao što su maske. A kad smo ih dobili, bile su toliko lošeg kvaliteta da su bile neupotrebljive.“

Ekonomska i socijalna ograničenja tokom pandemije takođe su dovela do toga da su poslovi sa skraćenim radnim vremenom – koje obavljaju mnogi zavisnici – bili privremeno zabranjeni ili gotovo nemogući. Reč je na primer o prodaji novina na ulici ili pružanju seksualnih usluga. Ketner dodaje da su, osim njegovog udruženja, i brojna druga morala drastično da smanje kapacitete ili da čak zatvore ustanove za pomoć.

Pandemija uništava mrežu socijalnog staranja

Prema studiji koju je naručila savezna vlada, u čitavoj Nemačkoj stanje je slično – očajno. Oni koji rade u humanitarnim organizacijama, posebno kada je reč o savetodavnim aktivnostima, ocenjuju da je rad u uslovima pandemije izuzetno težak. Određeni zadaci podrazumeva telesnu blizinu i empatiju, a oni pritom moraju da nose masku i da budu bar na metar i po udaljenosti od pacijenata. Tokom pandemije se suočavaju i sa smanjenjem budžeta, a to mnoge prisiljava da prestanu sa radom ili da ograniče radno vreme, posebno onda kada su pacijentima najpotrebniji.

S druge strane, oni ljudi koji se bore s dvostrukim teretom – beskućništvom i zavisnošću – kažu da su sve češće suočeni s deložacijama i novčanim kaznama od strane policije.

-pročitajte još: Heroin i dalje ide preko Balkana

Ketnerovo iskustvo poklapa se s rezultatima studije, prema kojoj je istovremeno povećana konzumacija alkohola i lekova na recept s teškim drogama. Pritom, začudo, lanci snabdevanja tim teškim drogama, za razliku od mnogih roba široke potrošnje, nisu prekinuti.

I Ketner i Hajke Krauze, predstavnica berlinske Službe za pomoć zavisnicima, ukazuju na probleme koje je pandemija pogoršala. Za Krauze je to posebno pitanje nekretnina – tržište postaje sve nestabilnije i skuplje. To je dovelo do egzistencijalne krize centra Berlinske službe za pomoć zavisnicima u Krojcbergu, koji bi trebalo da bude zatvoren krajem ove godine. Katolička humanitarna organizacija „Maltezer“ odbila je da joj produži najam prostora.

„Problem je berlinsko tržište nekretnina. Stranim investicionim firmama dozvoljeno je da sve otkupe“, kaže Krauze. „Nemamo mogućnosti nešto da iznajmimo, osim možda negde na krajnjoj periferiji grada, što mnogim našim klijentima nije dostupno.“ Berlinska služba od 1984. brine se o zavisnicima, onima koji su u opasnosti da postanu zavisnici i njihovoj deci.

Potrebna je dekriminalizacija i više prosvećenosti

I Krause i Ketner zalažu se za dekriminalizaciju svih droga i promenu percepcije javnosti, koja zavisnost često smatra porokom na koji ljudi svesno pristaju. „Potrebna nam je promena sistema. Zavisnik od heroina ne bi trebalo da bude u zatvoru samo zato što je zavisnik“, kaže Ketner iz Hamburga. Krauze izu Berlina se slaže i ujedno dodaje da je frustrirana zato što mnogi, a naročito političari, dekriminalizaciju poistovećuju s legalizacijom.

U Berlinu su, naglašava Krauze, „klubovi tokom pandemije bili zatvoreni, pa je bilo manje slučajeva zloupotrebe droge za zabave, poput droge tipa MDMA... Ali zato se više konzumirao alkohol i povećana je upotreba drugih droga, poput benzodijazepina“. On se zapravo koristi u psihijatriji za lečenje anksioznosti. Krauze smatra da je posebno glupo osuđivati konzumente teških droga u gradovima poput Berlina, gde „većina ljudi koristi drogu – zavisi samo šta je stigmatizovano, a što ne, kao što je na primer slučaj sa alkoholom.“

Širom Nemačke stotine pacijenata zbrinjava se u ustanovama sličnim ovim u Hamburgu i Berlinu. Ljudi poput Krauze i Ketnera spasavaju ljudima živote čistim iglama, lekarskim pregledima i time što im omogućavaju da imaju sigurno mesto za uzimanje droge i za spavanje. Međutim, ekstremna finansijska neizvesnost s kojom se suočavaju, pogoršana pandemijom, dodatno ograničava njihove mogućnosti da pomognu onima kojima je pomoć zaista potrebna.

Krauze kaže da je njena organizacija dobila veoma ograničenu pomoć od zvaničnih institucija. „Ono što nam je potrebno jeste određena finansijska sigurnost“, žali se i Urs Ketner. „Stalno moramo da tražimo načine da obezbedimo sopstveno finansiranje, a to nije u redu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu