Tako je moralo biti: tokom čitavog leta Nemci su se prepustili varljivom osećaju sigurnosti, verujući da situacija sa korona-pandemijom više neće biti tako loša kao negde drugde. Sve u svemu, većina Nemaca uspela je da se izbori s ograničenjima koja su uvedena na proleće – ukoliko se izuzmu brojni umetnici, manji samostalni preduzetnici, vlasnici barova – oni koji su tim merama bili teško pogođeni i koji sada u još većem broju zaista moraju da strahuju za svoju egzistenciju.

Ali postojala je i podrška javnosti. Angažman zaposlenih u bolnicama i zdravstvenim službama bio je toliko veliki, da se stvorio osećaj da je najgore prošlo. Zabluda. Broj novozaraženih se ovih dana drastično povećava i nemačka savezna vlada sa premijerima pokrajina sada povlači kočnicu za slučaj opasnosti. Sada se na mesec dana povlačimo u kuće i čekamo – kao što je to bilo i proletos.

Niko ne zna uzrok

Tražiti krivce je uzaludno – a to je i razlika u odnosu na prvu fazu ograničenja u martu i aprilu: niko zapravo ne zna zašto, ali broj zaraženih naglo se povećava. Da li zbog zloglasnih, privatnih žurki? Ili zbog mladih koji su u velikom broju okupljali i slavili po parkovima? Da li je bilo ispravno uskratiti boravak u hotelima putnicima koji dolaze iz područja s velikim brojem zaraženih, što su neke pokrajine brzopleto učinile, a što je na sudovima za samo nekoliko dana ocenjeno kao nezakonito?

Postoje istraživanja koja pokazuju da takva putovanja gotovo uopšte ne utiču na broj zaraženih. Ali premijeri pojedinih pokrajina ipak su doneli takve odluke. Već tada je bila očigledna panika od neizvesnosti koja se valja ka Nemcima. Ukupan broj zaraženih u Nemačkoj i dalje je manji nego u mnogim drugim, pa i evropskim zemljama. Ali poverenja u to da političari, kao tokom proleća, stvari rešavaju mirno i razborito, sada više nema. Hoteli sada moraju da se pomire s tim da je u novembru privatni turizam zabranjen. Samo, ko još želi negde da putuje, kad ionako nema otvorenih restorana?

-pročitajte još: Plan za najgori scenario: Nemačka bez vlade?

Barovi i restorani moraju ponovo da budu zatvoreni, kao i opere i koncertne dvorane. Zabranjena su velika okupljanja, privatni kontakti trebalo bi da budu svedeni na minimum. Pa ipak, greška iz proleća je prepoznata: škole i vrtići trebalo bi da rade što je moguće duže. To da je i vlada svesna koliko teško će privreda biti pogođena zbog onog što dolazi, pokazuje njen plan da se kompanijama koje sada moraju da prestanu sa radom, finansijski nadoknadi 75 odsto od zarade koju inače ostvaruju. To će koštati do deset milijardi evra i to je dobro uložen novac.

Potreban osećaj za zajedništvo

Biće to hladan i tmuran novembar. Sada se, možda i više nego tokom proleća, traži najbolje demokratska vrlina: osećaj za zajedništvo. Paziti na one slabije, odupreti se onima koji negiraju koronu, koji će svoje divlje teorije zavere sada podići na nove visine. Problem Nemaca nisu ni Angela Merkel, ni Bil Gejts, ni drugi lideri zle svetske vlade. Njihov problem je virus čija se opasnost iz dana u dan iznova dokazuje.

Sada se treba nadati da će tihi novembar biti zaokret ka boljim vremenima. To međutim niko ne može sa sigurnošću da obeća. Situacija je takva kakva jeste, drugog izbora nemamo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android