1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

Korona-virus: kada će biti spremna vakcina?

Fabijan Šmit
29. januar 2020.

Kineski i američki naučnici rade na razvoju vakcine protiv korona-virusa. Ako sve bude išlo po planu, moći će da je testiraju na ljudima za tri meseca. Pitanje je samo: da li će do tada epidemija već da prođe?

Tipična ispupčenja (Spikes) na korona-virusu mogla bi da budu meta buduće vakcine
Tipična ispupčenja (Spikes) na korona-virusu mogla bi da budu meta buduće vakcineFoto: imago/Science Photo Library

Učinjen je prvi ključni korak ka efikasnoj vakcini protiv novog korona-virusa (nCoV). Kineski lekari iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) uspeli su da izoluju novi virus i da analiziraju njegov genetski kod. To je potvrdio rukovodilac instituta Su Venbo za kinesku novinsku agenciju Sinhua.

Još nikada u istoriji čovečanstva nije se tako brzo otkrio prelaz novog patogena s jedne, za sada još uvek neidentifikovane životinje, na čojeka. Virus je u potpunosti dekodiran, razmnožio se u ćelijskoj kulturi, a ta dostupna saznanja svetu su predstavljena u formi naučne publikacije.

Razvoj vakcine je u toku

Kineski naučnici već su krenuli s razvojem vakcine. Na tome se istovremeno radi i u SAD, Australiji i drugim zemljama. U SAD na tome radi nova grupa za istraživanje vakcine Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) pod vođstvom Entonija S. Fausija, direktora Instituta za alergijske i zarazne bolesti (NIAD).

Fausi je u jednom stručnom časopisu napisao da bi vakcine koje su već razvijene protiv virusa SARS i MERS, verovatno mogle da budu dobra osnova za razvoj vakcine protiv virusa nCoV.

-pročitajte još: Raste broj zaraženih u Nemačkoj

Nepoznati rizici

Međutim, jedna stvar otežava razvoj vakcine protiv korona-virusa – on je veoma promenljive strukture. Isto tako je bilo i kod SARS-a. Lekari su se plašili da vakcina sa aktivnim supstancama spajk-proteina može čak i da pospeši prodiranje određenih varijanti virusa.

Ipak, Fausi smatra da bi spajk-vakcina, isto kao i nukelokapsid-proteinska-vakcina mogle da budu baza za dalja istraživanja na nCoV-vakcini. I proizvođači vakcina, poput firme „Novavkas“ iz Merilenda – koja je već razvila vakcinu protiv virusa MERS – već su na startnim pozicijama.

Na razvoju vakcine rade i virusolozi sa Univerziteta MagdeburgFoto: picture-alliance/dpa/A. Dedert

Na razvoju vakcine rade i australijski naučnici, predvođeni Kejtom Čepelom sa Univerziteta Kvinslend. Oni pritom koriste tzv. molekularnu stezaljku. Ideja je da se virus sagleda već u njegovoj preliminarnoj fazi. Tako bi imuni sistem mogao da ga napadne pre nego što se on stopi s ćelijama. Istina, ta metoda je pokazala dejstvo protiv drugih opasnih virusa poput ebole, SARS-a i MERS-a, ali samo u laboratorijskim uslovima.

Najveći izazov je, isto kao i kod SARS-a, brzina razvoja vakcine. Naučnici okupljeni oko Fausija nadaju se da bi već za tri mjeseca vakcinu mogli da testiraju na ljudima.

Ako sve bude išlo po planu, s uvođenjem vakcine može se računati najranije na leto 2020. To bi svakako bio rekord u razvoju neke vakcine – kod SARS-a je to trajalo oko 20 meseci, a vakcina je bila razvijena tek kada je epidemija već bila na kraju.

-pročitajte još: Godina pacova i straha – Kinezi ne veruju vlastima

Lekovi protiv virusa

No, da li će se uopšte ići toliko daleko, zavisi od toga koliko će uspeha imati potpuno drugačiji pristup: terapija nevirusnim lekovima.

Fausi je pisao da bi mogli da budu razmotrena različiti antivirusni lekovi širokog spektra, poput onih protiv ebole i HIV-a. Kineske zdravstvene službe su za svaki slučaj već poručile velike količine lekova protiv HIV-a, potvrdila je agenciji Rojters portparolka firme „AbbVie“ iz Čikagu.

Postoji još jedan, potpuno drugačiji pristup borbi protiv virusa: tzv. monoklonalnim antitelima – imunološki aktivnim proteinima koji zapravo pozivaju telo na potpuno specifičan imuni odgovor.

Herbert Virdžin iz Vir-biotehnologije u Ilinoisu, SAD, izjavio je da je njegova firma već razvila antitela koja su se – u laboratorijskim uslovima – pokazala kao delotvorna protiv SARS-a i MERS-a. On smatra da bi neka od njih mogla da neutralizuju korona-virus. „Možda imaju potencijal u terapiji virusa iz Vuhana“, rekao je Virdžin.

Kineski grad Vuhan, epicentar epidemije, sablasno je pustFoto: Getty Images

Karantin je i dalje najefikasnija mera

Da li će se na tržištu pojaviti vakcina, to zavisi i od daljeg širenja epidemije. Kinezi za sada koriste najdelotvornije sredstvo u suzbijanju bolesti: izolaciju obolelih i karantin za kompletne gradove. Tim merama je za sada pogođeno 43 miliona ljudi.

Pri tom se čini da se nCoV-infekcija manje završava smrtnim ishodom, nego što je to bio slučaj sa SARS-om. Tada je umrlo 8.000 pacijenata kod kojih je ustanovljena zaraza, a u ovoj epidemiji smrtnost je znatno manja.

Broj inficiranih istina rapidno raste, ali relativno mali broj pacijenata umire od posledica infekcije – mahom su starije osobe koje su već bile bolesne.

Profesor Mark Heris, virusolog na Školi za molekularnu i ćelijsku biologiju na Univerzitetu Lids procenjuje da je smrtnost samo oko 0,1 odsto. On u svojim procenama uzima u obzir i verovatno veliki broj neprijavljenih pacijenata sa veoma blagim tokom bolesti, a koji se nisu ni javili klinikama te tako ne ulaze u zvanične statistike.

Ako su njegove pretpostavke tačne, onda ovaj virus nije ništa opasniji od sezonskog gripa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android