Patogen koji se krajem prošle i početkom ove godine pojavio u kineskom Vuanu je, sudeći prema mišljenju virusologa iz Berlina Kristijana Drostena sličan virusu SARS koji je 2002. godine izazvao pandemiju. „To je ista vrsta virusa, samo druga varijanta“, izjavio je direktor Instituta za virusologiju u berlinskom Šariteu za njemačku novinsku agenciju dpa.

Razlike su prvenstveno u proteinima kojima se virus vezuje za ljudske ćelije. U pandemiji SARS koja je krenula iz Kine, zabeleženo je 8.000 slučajeva, a 800 ljudi je umrlo.

Kineske službe su javile da je novim patogenom zaražena 41 osoba, a više pacijenata je u kritičnom stanju. Jedan već prethodno teško oboleli 61-godišnjak podlegao je infekciji. Pri tom su se pojavili sumnjivi slučajevi i na Tajlandu, u Južnoj Koreji i Singapuru. Drosten kaže da bi se prema tim slučajevima trebalo oprezno odnositi, pa čak i kada postoji laboratorijska potvrda.

Skraćenica SARS dolazi iz engleskog jezika Severe Acute Respiratory Syndrome i označava simptome bolesti, a radi se o teškoj virusnoj infekciji pluća.

Koji su simptomi SARS?

Prvi simptomi SARS su visoka temperatura, preko 38 stepeni, jaki bolovi u grlu i jak kašalj. Tu su još i klasični simptomi gripa poput glavobolje, proliva, opšteg osećaja slabosti i ukočenosti mišića. SARS se između ostalog može dijagnostikovati rentgenskim snimkom pluća.

Poreklo SARS?

Virus pripada soju Korona virusa. Sumnja se da je nastao mutacijom ili genetskom razmenom s drugim virusima. Velika je verovatnoća da se virus preneo sa životinja na ljude – prvobitno sa cibetke.

SARS se pojavio 2002. u kineskoj provinciji Guangdong, koja je u prošlosti često bila na naslovnim stranama kao mesto opasnih zaraznih bolesti. U toj provinciji živi veoma veliki broj ljudi na malom prostoru, najčešće u lošim higijenskim uslovima koji pogoduju nastanku opasnih virusa.

Šta je poznato o patogenu SARS?

Virus SARS potiče iz grupe Korona virusa, a oni pak pripadaju grupi RNK-virusa koji mogu da razviju veoma mnogo varijanti. Veoma brzo i veoma često kopiraju svoj nasledni materijal (RNK, ribonukleinska kiselina), a to otežava razvoj vakcina.

Patogen se može laboratorijski dokazati. Inficirana osoba razvija antitela. Ona se mogu otkriti testom za koji je potrebna mala koncentracija patogena – dovoljno je manje od hiljadu virusa u jednom mililitru. Poređenja radi, kod obolele osobe koncentracija po mililitru dostiže od deset do stotinu hiljada virusa.

Vreme inkubacije

Vreme inkubacije se računa od momenta infekcije, do izbijanja bolesti. Iskustvo je pokazalo da inkubacija virusa SARS traje od dva do sedam dana. U retkim slučajevima bolest može da izbije i nakon deset dana.

Postoji li terapija?

Moguće je ublažiti tok bolesti. Kod prvog talasa zaraze virusom SARS, pacijenti su bili strogo izolovani i lečeni u posebnim odeljenjima bolnica kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Lekari i drugo medicinsko osoblje mogli su da prilaze pacijentima samo u zaštitnoj odeći i sa specijalnim maskama za disanje.

Koliko su visoke šanse da zaraženi virusom prežive?

Procenjuje se da je smrtnost zaraženih virusom između tri i pet procenata. S druge strane, konvencionalna pneumonija je smrtonosna u deset odsto svih slučajeva. Ljudi koji su se uspešno izborili sa virusom SARS, ne moraju da računaju sa posledicama.

Kako se zaštititi?

Savetuje se izbegavanje velikih skupova ljudi u pogođenim oblastima kako bi se sprečilo da dođe do moguće zaraze kapljičnom infekcijom. Zaštitna maska takođe može da pomogne u izbegavanju zaraze. No, takva zaštita ne može da zadrži sve viruse, već samo može da umanji rizik infekcije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android