U Nemačkoj su u međuvremenu zabeleženi prvi slučajevi zaraženih korona-virusom u saveznoj pokrajini Hesenu, kao i na severu zemlje, u Hamburgu. Prethodno su se slučajevi zaraze pojavili u nemačkim pokrajinama Severna Rajna-Vestaflija, Baden-Virtemberg, Bavarska i Porajnje-Palatinat. Ukupno je u čitavoj Nemačkoj od četvrtka zabeleženo 27 novih slučajeva, a ukupan broj zaraženih u zemlji je trenutno 53.

Uprkos porastu broja inficiranih korona-virusom u Nemačkoj, Institut Robert Koh i dalje procenjuje da nije reč o povećanom riziku. „Rizik se može proceniti kao nizak do umeren“, izjavio je zamenik predsednika Instituta Lars Šade.

Većina zaraženih imala vezu s Italijom

U Hamburgu je iz noći sa četvrtka na petak potvrđen prvi slučaj zaraze. Pacijent iz Hamburga radi u Univerzitetskoj klinici Hamburg-Ependorf i nedavno je bio na odmoru na severu Italije. I kada je reč o drugim novim slučajevima zaraze u Nemačkoj, kod većine je reč o tome da je zaraza došla iz Italije.

Italija je trenutno najveće žarište u Evropi. U toj zemlji je do sada je registrovano 650 slučajeva zaraze, a ima i 17 smrtnih slučajeva.

-pročitajte još: DW-dosije o krona-virusu

Širenje virusa nastavljeno je i u drugim zemljama Evrope i sveta. U već pogođenim evropskim zemljama broj inficiranih je u porastu, dok su druge zemlje, poput Holandije i Litvanije izvestile o prvim slučajevima zaraze. Oba pacijenta i iz tih zemalja prethodno su bila na severu Italije. U Belorusiji je virus identifikovan kod jednog studenta iz Irana, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u Minsku.

Iran, uz Južnu Koreju i Kinu, spada u zemlje koje su najviše pogođene epidemijom. Među inficiranima korona-virusom su i neki visokorangirani političari. Kako bi sprečio širenje virusa, Teheran je doneo odluku da u većem delu zemlje budu otkazane redovne molitve petkom u džamijama. Prema navodima iranskih medija, džume neće biti održavane u 22 od 31 provincije.

Iz Irana se virus proširio pre svega na Irak. Saudijska Arabija preventivno je zatvorila svoje granice za hodočasnike koji iz inostranstva dolaze u Meku i Medinu. I Pakistan je, nakon što su zabeležena prva dva slučaja inficiranih virusom, zatvorio svoju granicu prema Iranu. S druge strane, pakistanska granica prema Kini i dalje je otvorena. I Rusija zabranjuje ulazak u zemlju građanima iz Irana i Južne Koreje, kao i građanima drugih država koji putuju preko tih zemalja.

Strah u Africi

Prvi slučaj zaraze korona-virusom zabeležen je u Nigeriji. U glavnom gradu Lagosu, bolest je dijagnostifikovana kod jednog Italijana. On je, prema navodima nigerijske vlade, doputovao nedavno u zemlju iz Milana.

-pročitajte još: „Pre ili kasnije svaka zemlja će se suočiti s virusom“

Na afričkom kontinentu prethodno su zabeležena dva slučaja zaraze korona-virusom – u Alžiru i Egiptu. Svetska zdravstvena organizacija je tokom sedmice upozorila da afrički zdravstveni sistem nije dovoljno opremljen za borbu protiv tog virusa.

„Potencijal za pandemiju“

U Berlinu se ponovo sastaje krizni štab nemačke vlade na kojem se raspravlja o dodatnim merama zaštite. Prema informacijama iz Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova, jedna od tema biće i pitanje održavanja velikih manifestacija poput sajmova. Tako je odlučeno da se Međunarodni sajma turizma koji bi trebalo da počne 4. marta u Berlinu - neće održati. Švajcarska je do 15. marta zabranila održavanje svih manifestacija na kojima učestvuje više od 1.000 osoba.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da novi uzročnik ima potencijal za izbijanje pandemije i da bi situacija, bez preduzimanja ispravnih mera, mogla da „izmakne kontroli“.

Voda i sapun dovoljni

Nemačka vlada pokušava da pronađe rešenja kako bi stavila na raspolaganje dovoljno zaštitne opreme protiv korona-virusa. „Moramo da se pripremimo na to da će biti nestašica“, rekao je nemački ministar zdravlja Jens Špan. Stoga će, kako je dalje rekao, krizni štab da utvrdi koliko zaštitne opreme ima u rezervama u Nemačkoj.

Nemački Institut Robert Koh ne savetuje upotrebu zaštitnih maski za lice i dezinfekcionih sredstava u svakodnevnom životu. „Voda i sapun su dovoljni“, izjavio je zamenik predsednika Instituta. „Ne postoje naučni dokazi da (maske) imaju bilo kakvu svrhu“, rekao je Lars Šade.

zi/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android