Državni ministar sigurnosti BiH i predsednik Koordinacionog tela za zaštitu i spasavanje BiH Fahrudin Radončić smatra da migranti koji se slobodno kreću izvan prihvatnih centara mogu biti najveće žarište za širenje korona virusa.

"Događa se ono što sam ja, nažalost, govorio. Kada sam pre mesec ili dva upozoravao da je to sigurnosna kriza, ljudi su me ismevali i govorili: "To je humanitarna kriza", "Mi nismo dobar narod", "Radončić nas tera da budemo nehumani." To je trenutno najveće žarište za širenje korona-virusa. Imate danas situaciju: nema nikoga od domicilnog stanovništva u centru grada, ali imate 100 ili 200 migranata koji potpuno nesmetano šetaju. Moramo ih skloniti s ulice", zaključio je pre nekoliko dana Radončić.

Naglašavajući važnost ograničavanja kretanja koju moraju poštovati i svi građani BiH, ministar Radončić čak smatra da se za migrante hitno moraju podići šatorska naselja s bodljikavom žicom kako bi se onemogućilo njihovo kretanje.

Prošle godine Granična policija BiH sprečila je ilegalni ulazak 13.251 migranta u BiH, a prema podacima UNHCR-a u 2019. u BiH je ušlo 30.500 migranata. To je veliki porast u odnosu na 2017. godinu kada je taj broj iznosio 750, no znatno manje u odnosu na zbivanja ove godine.

Vidljivo je da će taj broj ove godine biti daleko manji, ali sada je problem kako i na migrante koji su ostali „zarobljeni" u BiH primeniti stroge mere discipline u borbi protiv korona virusa.

Kao i građani i migranti moraju ograničiti kretanje

"Mnogi od njih imaju rešenje da su u nekom od centara i policija ih mora fizički naterati da budu tamo i zabraniti im kretanje, jer za to imaju zakonska prava. Vrlo je važno ograničenje kretanja jer to ograničenje imaju i svi građani u BiH koja se bori protiv pandemije", zaključio je ministar za bezbednost BiH Fahrudin Radončić.

Na ovo u razgovoru za DW upozorava i stručnjak kriminalističke psihologije, prof. dr. Sandi Dizdarević koji naglašava da policijske službe, agencije i sve druge relevantne institucije ne smeju dozvoliti slobodna kretanja i boravak migranata na rascepkanim lokacijama.

„Hitno je nužno centralizovati njihovo boravište na jednoj ili nekoliko lokacija pod 24-satnim nadzorom. Ukoliko dođe do situacije da neko od migranata bude inficiran korona virusom, bojim se da ćemo se s ovim fenomenom morati suočavati na daleko teži način", ističe prof. Dizdarević.

Migranata sve manje

"Od 1. januara do 19. marta 2020. godine, policijski službenici Granične policije BiH odvratili su 2.076 osoba od pokušaja ilegalnog prelaska državne granice. Među njima je bilo najviše državljana Pakistana, Iraka, Afganistana i Maroka", kazala je za DW Franka Vican. Ukoliko ove brojke uzmemo kao prosek, priliv migranata u BiH već je prepolovljen.

Već pre nekoliko dana portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona Amra Kapidžić kazala je kako policijski službenici dnevno evidentiraju 40-50 novopridošlih migranata.

I gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović apelovao je za pomoć i tražio zabranu ulaska migranata na područje gradova i opština FBiH. Međutim, nakon što je pandemija korona-virusa uzela maha i u BiH, a u zemljama EU-a rasplamsala se do stravičnih brojki, stvari na terenu su znatno drukčije.

Migranti su želeli u Italiju, Nemačku, ali tamo je sada virus

"Stanje više nije tako alarmantno kao prije nekoliko dana kada smo beležili i do 50 migranata dnevno i mislim da je to posledica zbivanja oko razvoja pandemije u evropskim zemljama kao što su Italija, Austrija, Njemačka, a u koje su migranti najčešće i želeli da idu", kaže Imamović za DW.

Po njegovom mišljenju, značajan razlog je i činjenica da zbog pandemije države preduzimaju znatno strožije preventivne mere i zatvaraju svoje granice.

"Mislim da se većina migranata predomislila zbog opasnosti i mera kao i rasprostranjenosti pandemije korona-virusom i da im se u te zemlje više ne ide. BiH je zadesila dvostruka kriza, kriza prouzrokovana pandemijom korona-virusa i migrantska kriza. Sada nas je mimoišao migrantski talas koji se najavljivao dolaskom proleća, ali na žalost nije talas korona virusa", zaključuje gradonačelnik Imamović.

Sve ređe kolone migranata i u Hercegovini

I u Hercegovačko-neretvanskoj županiji, koja je protekle dve godine bila jedna od migrantskih ruta prema zemljama Unije, kolone migranata na ulici sada su retkost.

"Migrantska kriza snažno je pogodila i ovu županiju i bila prijetnja opštem bezbednosnom sistemu, ali sada je stanje stabilno i danas u županiji nemamo veći broj migranata iako smo imali nekoliko slučajeva gde migranti nisu poštovali zabranu kretanja. Određena im je mera i adekvatno su zbrinuti", komentirao je za DW Slađan Bevanda, ministar MUP-a HNŽ-a.

Kod Mostara je Readmisijski centar Salakovac prvobitno namenjen izbeglicama koje su se vraćale iz inostranstva a sada je pretvoren u izbeglički centar gde boravi oko sto migrantskih porodica s decom. Još pre dve ili tri nedelje u Mostaru su grupe mladića-migranata bile deo svakodnevice, no sada je i to retkost. "Migranti se manje kreću. I za njih vrede mere u cilju borbe protiv pandemije", kaže ministar Bevanda.

Bez ijednog slučaja obolelog

Ipak, iako je priliv migranata u BiH sada znatno slabiji, prema rečima Amine Kurtagić, portparolke Crvenog krsta FBiH, u prihvatnim centrima ukupno ih je od 7.000 do 7.500. Ona tvrdi da za sada među migrantima nije zabeležen nijedan slučaj zaraze korona-virusom.

"Svi imaju osigurane redovne obroke, prvu medicinsku pomoć, a u toku je i izgradnja još jednog prihvatnog centra. Crveni krst FBiH od same pojave migrantske krize humanitarno je uključen kako bi mogao pomoći izbeglicama i migrantima. Sa svojim mobilnim timovima činimo sve što je u našoj moći kako bi im se osigurali redovni obroci u prihvatnim centrima i sada u vreme korona-virusa s tim što radimo sa povećanim stupnjem zaštite", kaže Amina Kurtagić za DW.

Zbog zatvorenih granica EU i oštrih ograničenja u borbi protiv opasnog virusa, čini se, migrantima je Evropa nemoguć cilj - kao i povratak kući.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android