Kardinal Marks nije bio samo do prošle godine predsedavajući Biskupskoj konferenciji Nemačke, nego je još uvek član Kardinalskog saveta K9 - organa kojeg čini devet od nešto više od 200 živih kardinala Katoličke crkve. Papa Franja je osnovao ovaj Savet 2013. samo sa jednim ciljem - da reformmiše Rimsku kuriju, dakle administrativni aparat Svete stolice.

Ova reforma je hitno potrebna, u najvećoj meri zbog struktura koje su omogućile da se u crkvi dogode brojni skandali zlostavljanja dece - ali ne samo zbog toga.

Sveštenici su zlostavljali decu na svim kontinentima - bez izuzetka. A crkvena hijerarhija - dakle lokalni biskupi, ali i oni u Rimu održavali su u životu ovo zlo nečinjenjem ili gledanjem u stranu. Tako su sveštenici koji su počinili krivična dela samo prebacivani u druge parohije - gde su nastavljali sa zlostavljanjem dece.

Zbog ove krivice crkva je danas moralno bankrotirala. Ne piše zabadava papi kardinal Marks da je crkva došla do „mrtve tačke".

Sveštenici kao sveci

Frustracija kardinala Marksa se da naslutiti kada se pogleda koliko se i rukama i nogama brane od reformi upravo oni koji snose najveću krivicu za današnju propast crkve: oni ultraortodoskni katolici, za koje su sveštenici sveci i za koje je Crkva sveta i nema šanse da napravi grešku. U njihovoj crkvi nema greha. A ako neko zgreši, onda je to „samo" zbog  „đavoljih" spletki.

Taj prekomerni spiritualizam je razlog zašto se na kraju mnogi muškarci, koji se nisu izgradili ni kao ličnosti ni u seksualnom smislu, odlučuju za sveštenički poziv. Jer, ne bi mogli opstati u normalnim profesijama ili partnerstvima.

Vernici su odavno uvideli da je crkveni pogled na ljude i njihovu seksualnost nezdrav i pogrešan. Zato su se crkve od 1950-ih praznile u celom prosvećenom svetu, od Novog Zelanda do Kanade. Čak ni „katolički bastioni" poput Irske, Španije, Italije i Poljske već dugo više nisu izuzeci.

Nemoćni papa

Činjenica da ni papa ne može sam da postavi osnove za reformu crkve, ogleda se u sudbini dvojice naslednika svetog Petra. Jer, u Rimu su sve jače glasine da je Benedikt XVI 2013. podneo ostavku, kada je shvatio koliko je malo imao uticaja na korumpiranu Rimsku kuriju. Stanje je kao u Luterovo vreme, ako ne i gore.

Franja pri tom nema ni teološku dubinu, a ni moć da se dosledno pozabavi problemom i iskoreni ove strukture. Svi njegovi pokušaji da pokrene reforme bilo u pitanjima svešteničkog celibata ili seksualnog obrazovanja, blokirani su od strane tvrdolinijaša u Rimu. A oni sede na važnim pozicijama, na koje su ih u prošlosti po izričitoj želji postavili Benedikt i njegov prethodnik papa Jovan Pavle II - da spreče liberalizaciju crkve.

Jovan Pavle II, koji je u međuvremenu proglašen za sveca, bio je prijatelj osnivača meksičkog reda „Hristovi legionari", Marsijala Masijela, koji je seksualno zlostavljao brojnu decu, a istovremeno imao i decu sa ženama u najmanje tri zemlje.

Zbog toga je najava ostavke kardinala Marksa odjeknula i u italijanskoj i španskoj štampi. Liberalni katolici, koji sve više okreću leđa crkvi, nadali su se hrabrim reformama od Kardinalskog saveta K-9. Pri tom liberalni katolici ne zahtevaju suštinsku promenu osnova vere, već pre svega kraj naizgled svetog seksualnog morala, kojeg se samo sveštenstvo najmanje pridržava.

Dvojica Nemaca

A nije samo u Nemačkoj došao trenutak da vernici spasavaju svoje crkve. Da je odbrane od korumpirane Kurije - i od biskupa poput kelnskog kardinala Velkija, koji se vajka da podnese ostavku. Ako bi dobar dio episkopije u Nemačkoj imao hrabrosti i razuma, podržao bi kardinala Marksa i uskratio bi Vatikanu donacije iz bogate Nemačke koje su mu neophodne za finansiranje njihovog živopisnog načina života.

Na ponoru, na kojem stoji današnja crkva, sastaju se dve toliko različite ličnosti i teološka težišta, kao što su Jozef Racinger (Benedikt XVI) i Rajnhard Marks. Jedan nekadašnji, a jedan aktuelni nadbiskup minhenski i frajzinški. Jedan je sam bio papa, drugi jedan od najbližih savetnika današnjeg pape.Jedan se povukao, a drugi je to hteo - zbog brutalnosti zločina zlostavljanja u crkvi provode besane noći. Kako ono stoji u Jevanđelju po Mateju galva 13. stih 9? „Ko ima uši da čuje, neka čuje."

Aleksandar Gerlah Aleksandar Gerlah živi u Njujorku, član je Karnegijevog savjta za etiku u međunarodnim odnosima i pridruženi član Instituta za religiju i međunarodne studije na univerzitetu Kembridž. Doktorirao je u oblastima lingvistike i teologije. Predavao je na Harvardu, te na univerzitetima na Tajvanu i u Hongkongu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu