Fokus posete Jelka Kacina Beograda bio je pre svega na problemu visoke korupcije u Srbije. Tokom svoje posete Kacin je tako upozorio na sporne privatizacije u Srbiji, izneo u razgovorima sa zvaničnicima ozbiljne optužbe da su srpske vlasti reketirale strana preduzeća. On je upozorio da će problem visoke korupcije ugroziti napredak na putu ka Evropskoj uniji i da će taj problem predstavljati veliku prepreku za strane investicije. Kacin je takođe izneo očekivanja da se vlasti neće zaustaviti na hapšenju, kako je rekao, „četvrte lige“ osumnjičenih za korupciju, i da će krenuti i u hapšenje svojih ljudi.

Nije samo Kosovo problem

Ekonomski analitičar Miša Brkić kaže za DW da su „optužbe za reketiranje stranih preduzeća veoma ozbiljne, jer meni nije poznato da je bilo reketiranja na takav način kako ih navodi Jelko Kacin. U svakom slučaju bi pomoglo ako bi gospodin Kacin naveo konkretne primere za takve optužbe“, ističe Brkić. Brkić takođe navodi da je dobro što je Kacin skrenuo pažnju i na korupciju, kako se ne bi živelo u uverenju da je Kosovo jedini problem na evropskom putu.

„I dobro je što je gospodin Kacin došao u ovom trenutku, na početku rada nove vlade, da ih podseti da to što oni ovih dana pričaju o evropskim integracijama i Kosovu kao ključnom uslovu, da je to za EU davno završena priča. Pitanje je samo da li su toga svesni srpske vlasti i srpska javnost, ali ostalo je pored toga još mnogo važnih pitanja koja se tiču modernizacije Srbije i koja vlast mora da odradi kako bi Srbija nastavila sa evropskim integracijama“.

Odlaze kompanije

Jedna od ključnih stvari u tom procesu je borba protiv korupcije, napominje Brkić:

„Činjenica je da mnoge kompanije ne žele da dođu u Srbiju zato što ne mogu da uspostave nikakav kontakt sa vlastima, činjenica je da vlasti traže određeni mito za izdavanje dozvola i dobijanje lokacija, i slične stvari koje investitore očekuju u ovoj zemlji. To znaju investitori iz inostranstva, znaju i njihove vlade, i logično je da je gospodin Kacin došao sa tom pričom. Ima primera i kompanija koje pakuju kofere i idu iz Srbije zato što je ambijent za poslovanje u Srbiji sve lošiji“.

Partije ne bi ništa menjale

Miša Brkić smatra kako nije sigurno da će nove vlasti ozbiljno shvatiti ove poruke, i da će zaista krenuti u obračun sa korupcijom:

„Sistemska korupcija koja postoji u Srbiji je nastala voljom političkih stranaka koje sprovode vlast. Ključne alatke za borbu protiv sistemske korupcije su dva zakona oko kojih ne postoji politička saglasnost. Jedan je zakon o finansiranju političkih partija. Nisam siguran da će bilo koja partija pristati da se pravi novi zakon o političkim partija, po ugledu na evropske standarde, jer će to onda razotkriti finansijere stranaka“.

Vlasti odlaze, finansijeri ostaju

Iza svega toga se krije sistemska korupcija, tačnije sprega biznisa i politike, dodaje Miša Brkić:

„Mi smo svedoci da se i danas na političkoj sceni, sa novom vlašću, događa bitka za preotimanje finansijera. Jedna vlast odlazi, druga dolazi, i traži da finansijeri prethodne stranke u vlasti danas finansiraju novu vlast“.

Borba samo u najavama

Sledeća stepenica u borbi protiv korupcije je nezavisno pravosuđe, kao i zakon o javnim nabavkama, kaže Brkić. Tu je nova vlast nešto najavila, ali videćemo koliko će imati snage da takođe taj zakon napravi po evropskim pravilima.

Nova vlada će svakako morati da uradi nešto u borbi protiv sistemske korupcije, ocenjuje za DW Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparensi internešenal“ (Transparency International), jer je to bio deo i predizbornih obećanja. Tu ima nekih ohrabrujućih koraka, kao što su javne nabavke, ali i nekih negativnih poteza, kaže Nenadić:

„Podsetio bih na stvari koje su u vezi sa takozvanom departizacijom. Dakle, imamo situaciju gde se još uvek uopšte ne govori o donošenju novog zakona o javnim preduzećima, koji bi uredio da se direktori tih preduzeća biraju na stvarnim a ne na fingiranim konkursima“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković