Ovih dana su opet aktuelna tradicionalna uskršnja jaja. Veliki petak, kada se ona farbaju, po Gregorijanskom kalendaru je ove godine 3. april, a po Julijanskom 10. april. Običaj najverovatnije nastao u 13. veku. Na početku su sveštenici vernicima delili tvrdo kuvana i crveno obojena jaja kao simbol Isusovog uskrsnuća. Kasnije su ljudi počeli i sami da farbaju jaja i dele ih bližnjima.

Različita su mišljenja o savršenom jajetu za doručak. Većina ljudi želi tvrdo kuvano belance i mekše žumance. Neki tvrde da se to može postići dodavanjem soli u vodu za kuvanje. Na taj način bi se, ukoliko jaje napukne, belance trebalo brže da stegne te se tako onemogućava da iscuri iz ljuske. No najvažnije je tačno vreme kuvanja – manjim jajima treba pet, a većim šest minuta.

Mnogi misle da boja jajeta zavisi od boje perja kokoši koja ga je snela. To nije baš sasvim pogrešno. No ne radi se o boji perja nego o boji ušne resice. Kokoši s belim resicama nosu bela, a one s crvenim resicama većinom smeđa jaja.

Ljubiteljima kuvanog jajeta verovatno bi bilo draže da je ono četvrtastog oblika, pa da se ne kotrlja po tanjiru. No kod sedenja na jajima ovalni oblik je ipak praktičniji. Naime, tako oblikovano jaje može podneti veliku težinu, pa bi kvočka koja na njemu sedi mogla težiti i koji kilogram više – to za jaje ne bi bio nikakav problem.

Belance se uglavnom sastoji od vode, a samo 10 odsto čine belančevine. One se pak sastoje od aminokiselina čiju strukturu čine dugi lanci. Kada se jaje zagreje, molekuli i atomi se razdvajaju i traže nove „partnere“. Tako nastaju mreže i čine tekuće belance čvrstim na oko 85 stepeni Celzijusa.

Žumance se sastoji od vode, masnoće, holesterola, mineralnih tvari, vitamina i belančevina. Ta mešavina deluje kao emulgator – odnosno omogućava da se te tečnosti, koje se inače ne bi mogle pomešati, koriste u proizvodnji majoneza, umaka i sladoleda. Žumance se takođe koristi i kod izrade slikarskih boja.

Za jaje se tvrdi da nije zdravo zbog previše holesterola. To je inače tvar važna za život koju organizam proizvodi u velikim količinama. Ako čovek dodatno uzima holesterol, telo smanjuje svoju proizvodnju i količina holesterola u krvi se ne menja. Jaja doprinose uravnoteženoj prehrani budući da sadrže važne materije i podupiru telo u proizvodnji belančevina.

Kokoška skoro svaki dana snese jedno jaje. U roku od 24 sata u njezom telu se iz male jajne ćelije razvije jaje teško i do 73 grama. U jajetu starom jedan dan počinje da kuca srce embriona. Nakon 14 dana pile je veliko otprilike kao i samo jaje, a nakon još šest dana probija ljusku.

No nije u svakom jajetu malo pile. Pilići se mogu izleći samo ako je jaje prethodno oplodio petao.