Aljbin Kurti, predsednik pokreta Samoopredeljenje, koji je više od pet godina vodio Kosovo i čija je stranka na prošlim izborima dobila 42 odsto glasova, sa svojim stranačkim kolegom Glaukom Konjufcom nije uspeo u dva pokušaja da formira parlamentarnu većinu. Predsednica Vjosa Osmani raspustila je 20. novembra parlament u skladu sa Ustavom i odredila novi datum za vanredne parlamentarne izbore.

Time su sadašnji premijer Kurti i njegov stranački kolega Konjufca postali prvi u istoriji Kosova kojima je stranka doduše pobedila na izborima, ali nije uspela da obezbedi većinu za formiranje vlade. Njihovo Samoopredjeljenje imalo je nakon izbora 48 poslanika u parlamentu, ali je za formiranje vlade potreban najmanje 61 glas. Kurti je 26. oktobra u prvom pokušaju propao s 56 glasova, a Konjufca pri drugom pokušaju 19. novembra takođe nije prešao granicu od 56 glasova.

Finansije paralisane, EU plan rasta na ledu

Bez nove vlade i sa raspuštenim parlamentom Kosovo ulazi u finansijsku krizu zbog neusvajanja budžeta za 2026.

U otvorenom pismu predsednici Osmani krajem oktobra 21 organizacija civilnog društva upozorila je da bi nedonošenje novog budžeta paralisalo isplate nastavnicima, lekarima, javnoj upravi, kao i socijalne dotacije za stotine hiljada građana u zemlji. „Finansijska budućnost zemlje i dobrobit njenih građana ne smeju da postanu pijun političkih blokada. Verujemo da vaše iskustvo, vaš autoritet i vaša ujedinjujuća uloga kao predsednice mogu da budu presudni kako bi se sprečila kriza koja bi pogodila mnoge porodice na Kosovu“, stoji u pismu.

Predsednica Vjosa Osmani ipak nije uspela da uveri političke stranke na Kosovu da pre raspuštanja parlamenta barem usvoje budžet kako bi se sprečio finansijski kolaps.

Dugotrajna politička i institucionalna kriza blokirala je i ratifikaciju plana rasta Evropske unije. Plan obuhvata paket od šest milijardi evra iz finansijske pomoći i zajmova za usklađivanje ekonomija zemalja Zapadnog Balkana sa standardima EU. Kosovo bi u okviru plana moglo da dobije više od 880 miliona evra, ali zbog toga što sporazuma sa EU nije ratifikovao parlament, Kosovo do sada nije dobilo ni jedan jedini cent.

Nema spremnosti na kompromis

Ova situacija posledica je toga što političke stranke na Kosovu nisu spremne na kompromis: tri najveće albanske stranke u parlamentu, koje su do sada bile u opoziciji – Demokratska stranka Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) – ni pod kojim uslovima ne žele da sarađuju sa Kurtijevom partijom.

Kurtijevo Samoopredjeljenje pak odbija da formira koaliciju sa Srpskom listom koju podržava vlada u Beogradu i koja ima devet poslanika u kosovskom parlamentu.

Donedavni predsednik PDK Memlji Krasnići optužuje Kurtija za „nesposobnost i politiku blokade“. Događanja proteklih meseci, kaže, koštala su Kosovo „izolacije i podela“, i bilo je to „gubljenje vremena“.

Kurti sada ponovo moli građane da mu daju glas na izborima u decembru. Novi termin za održavanje izbora – krajem godine, tokom praznika – on opisuje kao „praznik demokratije“ i sve birače poziva da izađu na izbore.

Ako rezultat tih izbora bude isti kao na prošlim, Kurti najavljuje nove izbore već u proleće 2026, kada završava mandat sadašnje predsednice Vjose Osmani.

Zastoj u dijalogu Beograd–Priština

Neuspešno formiranje nove kosovske vlade otežava i dijalog između Kosova i Srbije. Privremena vlada pod premijerom Kurtijem 2025. imala je nekoliko sastanaka u Briselu s izaslanikom EU za dijalog Peterom Sorensenom, ali ti sastanci su izazvali kritike opozicionih stranaka.

LDK i PDK izjavljuju da „bilo koji sporazum ili eventualna obaveza postignuta u ovoj fazi dijaloga sa Srbijom neće stvarati obaveze za Kosovo“. To mišljenje deli i Naim Jakaj, stručnjak za dijalog pri Kosovskom institutu za pravo (IKD). „Ustavni četverogodišnji mandat ove vlade završio je 22. marta. Ona otada obavlja samo poslove privremene uprave, koji se ograničavaju na svakodnevnu administraciju javnih poslova“, kaže Jakaj. Prema njegovu mišljenju, privremena vlada nema ni političku podršku parlamenta, niti mandat za preduzimanje mera koje stvaraju trajne posledice za Kosovo, uključujući i međunarodne sporazume političke ili pravne prirode.

„Dijalog sa Srbijom je proces koji zahteva političke odluke na najvišem nivou i punu institucionalnu odgovornost – to je nešto što privremena vlada prema Ustavu i Zakonu o vladi ne može da ispuni“, ukazuje Jakaj.

Na to da je dijalog zastao ukazao je i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful tokom posete Prištini 18. novembra. Rekao je da Nemačka podržava dijalog u kojem posreduje EU radi normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ali da traži veće zalaganje obeju strana.

„Važno je da politika međusobnih provokacija i stalnog kriznog upravljanja dođe kraju. Dijalog o normalizaciji mora se nastaviti u duhu međusobnog razumevanja. To je naš kriterijum za ocenjivanje vlada obeju zemalja, Kosova i Srbije“, naglasio je Vadeful tokom posete.