Tokom konferencije za novinare na samitu u Poznanju prošle nedelje, premijer Bugarske Bojko Borisov upitan je da oceni kako će imenovanje španskog ministra spoljnih poslova Žozepa Borela na mesto visokog predsestavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost uticati na evrointegracije Zapadnog Balkana. „Kada se preuzme tako važno mesto“, odgovorio je Borisov, „poslednje što bi trebalo raditi jeste štititi svoje nacionalne interese – moraju se štititi interesi čitave Unije. Ako Borel bude izabran, to ne znači da će stav Španije biti relevantan za druge države, za nas koji smo priznali Kosovo.“
Međutim, jedinstvene pozicije Evropske unije o Kosovu nema. Od 28 zemalja-članica EU (Britanija još nije izašla), 23 su priznale najmlađu državu na Balkanu. Ostalih pet su Španija, Rumunija, Kipar, Grčka i Slovačka.
Ali pozicija i jednih i drugih ima istu težinu, broj država tu nije važan. Premijer Borisov trebalo je da tu lekciju nauči tokom bugarskog predsedavanja Evropskoj uniji, a najkasnije u maju prošle godine kad zamalo nije propao samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji – i zbog pozicije pet država EU, ali i zbog Srbije, čiji predstavnici nisu želeli ni da se fotografišu sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Prema nezvaničnim informacijama, lično je Borisov morao da pregovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi se izbegao bojkot samita.
Naravno da se podrazumeva da će španski političar, kada bude postao šef diplomatije EU, morati interes Unije da stavi ispred nacionalnih intreresa. Pa i italijanski premijer Đuzepe Konte svojevremeno je obećao Italiji da će raditi na ukidanju sankcija protiv Rusije, ali je bivša visoka predstavnica, Italijanka Federika Mogerini, sprovodila i zastupala politiku EU po pitanju tih sankcija.
Veoma drska izjava
Izjava Borisova izazvala je (očekivano) burnu reakciju ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića. On je u posebnoj izjavi agenciji Tanjug istakao da stav EU nije da je Kosovo nezavisno i da bi bugarski premijer Bojko Borisov – koji tvrdi da jeste – to trebalo da uzme u obzir.
„Srbija želi dobre, prijateljske i savezničke odnose sa susednom Bugarskom, što podrazumeva visok nivo razumevanja najvažnijih interesa obe zemlje i oba naroda. Kao što imamo razumevanje za pitanje bugarskog nacionalnog identiteta, jezika ili pitanje Goce Delčeva, isto tako očekujemo i razumevanje kada je reč o značaju kosovskog pitanja za srpski narod. Izjava bugarskog premijera ne tiče se kvota za ribolov ili kvaliteta srpskog sira u pregovorima sa Evropskom unijom, ona se tiče teritorijalnog integriteta Srbije“, izjavio je Dačić.
Pored toga, Dačić je podsetio da je status Kosova neutralan – zbog toga se u dokumentima EU Kosovo navodi uz zvezdicu i fusnotu, „i svi zvaničnici EU obavezni su da to poštuju“.
Na jučerašnjem kongresu vladajuće bugarske partije GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva ocenila je da je Dačićeva izjava neprimerena i emotivna, dodavši da ne bi bilo loše da se Dačić izvini. Prema rečima Zaharijeve, na Balkanu se uvek reaguje previše emotivno, iako je „govor bugarskog premijera bio politički i pravno apsolutno korektan. EU ne priznaje države, nijedna organizacija ne priznaje države, države su priznate od strane država.“
„Kamenčić u cipeli“
Odnosi između Srbije, zemlje kandidata za članstvo u EU i njene bivše pokrajine Kosovo koja je sada nezavisna republika i potencijalni kandidat za članstvo u EU, veoma su složeni i teški. Tenzije takođe postoje i između Beograda i Sarajeva, a problemi i etničke tenzije u Bosni i Hercegovini ne jenjavaju.
Teško da bi iko smeo i da se usudi da prognozira kada će da se smire strasti na Balkanu. Svi pokušaji EU i SAD da posreduju u rešavanju sporova, koristeći pritom adute kao što su članstvo u EU i NATO – nisu uspeli. Mogu se čuti glasovi da će stranama u sporu biti prepušteno da se same dogovore.
Za Bojka Borisova problem između Srbije i Kosova je... „kamenčić u cipeli“. Na marginama Kongresa njegove stranke GERB, on je izjavio da, „bez obzira koliko bolno, mora postojati konačno rešenje. Nisu slučajno francuski predsednik i nemačka kancelarka organizovali te sastanke. To vam je kao kamenčić u cipeli – ako ga ne izvadimo, ako to ne prođe, onda nema načina da razgovaramo o infrastrukturnoj ili digitalnoj povezanosti.“
-pročitajte još: Srbija-Bugarska-Rumunija-Grčka: Neobičan format, ambiciozni planovi
Svoj „kamenčić iz cipele“ Atina i Skoplje su izvadili – posle više od 30 godina. Nešto više od deset je prošlo otkako je 2008. godine Priština jednostrano proglasila nezavisnost.
U pokušaju da smiri balkansku svađu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa kojim je Borisov više puta demonstrirao razumevanje, najavio je da će se lično pobrinuti da se Beograd i Sofija vrate svojim odličnim odnosima. Vučić, koji je ono što se dogodilo opisao kao „mali nesporazum“, razgovaraće ove nedelje sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevom, kao i sa premijerom Borisovim. Vučić je istovremeno, u izjavi koju je distribuirao Tanjug, nekako uspeo da umetne i to da u Srbiji živi i bugarska manjina koja „ne bi trebalo da pati zbog takvih neslaganja“. Ali ona pati i bez toga. Taj „kamenčić u cipeli“ nije uklonjen već sto godina*.
*Godine 1919. bugarske zemlje, danas poznate kao Zapadne pokrajine, predate su Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca prema Nejskom mirovnom ugovoru.