Bulevar Zahir Pajaziti u centru kosovske prestonice Prištine ovih dana blešti u prazničnoj novogodišnjoj rasveti. Male drvene kućice, ukrašene šarenim božićnim ukrasima, pozivaju da se svrati na kuvano vino ili na hot dog. Pešačka zona u Prištini veoma je popularna među ovdašnjim ljudima i zimi – ovde se okupljaju kako bi prošetali u dobrom raspoloženju, naročito ovih dana kada svečana svetla osvetljavaju duge večeri.

Prosvetljenje – to žele mnogi ljudi na Kosovu i za svoje političare. Jer 28. decembra građani po drugi put ove godine izlaze naparlamentarne izbore. Prema mišljenju mnogih građana, tih deset meseci,obeleženo je političkim teatrom – a većina je sada umorna.

Dvadesetosmogodišnji student Liridon Spahiu, koji se sa prijateljima sastaje pored prazničnih kućica na Bulevaru Zahir Pajaziti, kaže da ga politika zanima – u principu. „Moramo da se interesujemo, hteli mi to ili ne.“ Za njega je jasno da ovako više ne može da se nastavi. „Tokom proteklih meseci svi smo se sve više pitali: šta se, zaboga, dešava sa ovom zemljom i sa ovom politikom?“

Beskrajna blokada

Šta se dogodilo? Rezultat parlamentarnih izbora od 9. februara 2025. doneo je dotad vladajućoj levo-nacionalnoj stranci  Samoopredeljenje, koja je imala apsolutnu većinu, svega 42 odsto glasova. S druge strane, blok desnog centra, sastavljen od Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), zajedno je osvojio samo 46 odsto. Preostali glasovi pripali su manjinskim zajednicama u zemlji. Ni jedna ni druga politička formacija time ne raspolažu većinom od 61 glasa u kosovskom parlamentu koji broji 120 poslanika.

Kao najjača poslanička grupa, Samoopredeljenje je sa aktuelnim premijerom Aljbinom Kurtijem imala pravo da predloži kandidata za predsednika parlamenta. Međutim, bilo je potrebno više od pola godine, više od 50 glasanja i presuda Ustavnog suda da bi krajem avgusta bio pronađen kandidat Samoopredeljenja Dimalj Baša koji je dobio i nekoliko glasova iz protivničkog bloka.

„Interesi građana su drugorazredni“

Predsednik parlamenta je na Kosovu ključna figura za pokretanje političkog procesa nakon izbora, jer samo on može da odredi dnevni red i time pokrene rad parlamenta. Od kraja avgusta započeli su pokušaji formiranja vlade sa parlamentarnom većinom. Međutim, pregovori Aljbina Kurtija sa opozicijom ostali su bez uspeha. Ni višestruki razgovori kod kosovske predsednice Vjose Osmani nisu pomogli. Dana 20. novembra 2025. predsednici nije preostao ništa drugo nego da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore za 28. decembar.

Za kosovsku politikološkinju Doniku Emini „jasno se pokazalo da su interesi zemlje i građana drugorazredni za političku elitu“, kako je rekla za DW. „Važno je da stranke pokažu političku zrelost tako što će biti spremne da formiraju koalicije“, ističe Emini. Ipak, ona vidi malu nadu za promenu – Kurti i Samoopredeljenje su se poslednjih nedelja pokazali otvorenijim prema drugim strankama, što bi moglo da ukaže na kraj zastoja nakon izbora.

Jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope

Zapravo, godina koja se bliži kraju zbog političkog zastoja bez presedana predstavlja izgubljenu godinu za Kosovo – u situaciji u kojoj su zemlji hitno potrebne socijalne i ekonomske reforme te pomaci u oblasti vladavine prava. Najmlađa država Evrope spada među najsiromašnije na kontinentu. Zvanična stopa nezaposlenosti iznosi preko 25 odsto, a među mladima je još veća. Oko petine stanovništva živi ispod granice siromaštva, ne postoji sistem opšteg zakonskog zdravstvenog osiguranja, a u obrazovanju nedostaje kvalifikovanog kadra i opreme. Sve to je već prethodnih godina dovelo do masovnog egzodusa mladih ljudi iz zemlje – trend se nastavlja.

Novčane doznake dijaspore, od kojih Kosovo u velikoj meri zavisi, činile su tokom prethodne decenije između 12 i 18 odsto BDP-a, dok su 2024. godine iznosile oko 13 odsto. Zbog političkog zastoja nisu mogla da budu iskorišćena sredstva EU u iznosu od oko 820 miliona evra. Zemlja nije uspela da usvoji budžet za 2026. godinu, kao ni reforme pravosuđa i važne ekonomske zakone.

Kurtijeva „politika suvereniteta"

Tome se pridružuje i odsustvo rešenja u sukobu sa Srbijom. Evropska unija već godinama vrši pritisak na Kosovo da postigne „kompromis“ – njega su bivše kosovske vlasti u Prištini potpisale sa Beogradom pristajući na takozvani Briselski sporazum – koji za sadašnje vlasti na Kosovu sadrži delimično neprihvatljive uslove, poput stvaranja kolektivnog statuta za srpsku manjinu. To bi, prema mišljenju mnogih kosovskih političara, moglo dovesti do mogućnosti da Beograd dugoročno blokira Kosovo, jer su organizacije i institucije srpske manjine pod kontrolom vlade Srbije.

Nasuprot tome, levo-nacionalni premijer Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje već godinama vode „politiku suvereniteta“, čiji je glavni cilj bio uklanjanje paralelne države Beograda na severu Kosova. Premijer Kurti je ovu politiku delimično sprovodio veoma konfrontativno i nespretno. Na kraju su on i njegova vlada u sukobu sa Srbijom predstavljeni kao negativci. Kosovo je sankcionisano – i to zato što EU nije želela da rizikuje sukob sa Srbijom.

Tek pre nekoliko dana EU je najavila odmrzavanje zamrznutih finansijskih sredstava za Kosovo. Razlog: nakon lokalnih izbora u oktobru 2025. godine, u opštinama na severu zemlje ponovo su na vlasti gradonačelnici stranke „Srpska lista“, koju kontroliše Beograd, a koja je bojkotovala lokalne izbore 2023. godine.

Nezadovoljstvo i očekivanja

Među šetačima u pešačkoj zoni Prištine ove teme igraju relativno malu ulogu. Šezdesetpetogodišnji penzioner Nuhi Asllani se žali: „Svi smo nezadovoljni – kako i ne bismo bili?!“ On ne veruje da će parlamentarni izbori 28. decembra doneti promene nabolje. „Blokada će se sigurno nastaviti“, smatra on.

Pedesetogodišnji trgovac Nazmi Gaši daje političarima savet za period nakon izbora: „Rezultati nisu najvažniji – važno je da se stvori svest da mora da se postigne dogovor.“

I Liridon Spahiu se nada da su stranke prepoznale zamor birača od politike. „Ljudi više ne žele politički ego, već rad, posvećenost zemlji i bolji život za svakog od nas.“