U blizini mosta na Ibru u Severnoj Mitrovici, gde više od 90 odsto stanovništva čine Srbi, atmosfera se vidno promenila u poslednje tri godine. Toliko je, naime, prošlo otkad su srpske stranke bojkotovale kosovske izbore, a gradonačelnici albanske nacionalnosti preuzeli upravljanje opštinama na severu.

Murali i grafiti na srpskom, po kojima su te opštine bile prepoznatljive, sada su nestali. Prekrečeni su svi nacionalni simboli Srbije. Srpskih zastava gotovo i da nema, iako su nekada visile gotovo sa svake bandere. Kosovskih policajaca, s druge strane, ima na svakom ćošku.

Nakon izlaska Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. godine, vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija sprovela je niz radikalnih mera. Zabranjena je upotrebe dinara, zatvoreno je više od 60 službi i institucija koje su funkcionisale u okviru srpskog sistema, povećano je prisustvo policije – sve s ciljem jače integracije u kosovski sistem.

Posledice promena

Dvadesettrogodišnja studentkinja Milena Jevtić iz Severne Mitrovice kaže da svakodnevno oseća posledice tih promena. Ona, međutim, ne planira da glasa. Smatra da nijedna stranka nije u stanju da napravi promenu.

„Sve i da se Srbi vrate na rukovodeća mesta“, kaže, „opet u tome ne vidim nikakvo poboljšanje“.

Ipak, veruje da će većina srpskog stanovništva izaći na birališta.

Veliki broj kosovskih Srba očekuje da Srpska lista, najveća srpska partija, osvoji većinu u severnim opštinama. Tako otprilike misli i Miodrag Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz Severne Mitrovice. Za DW kaže da će se verovatno dogoditi „da vlast formiraju politički predstavnici srpske zajednice“.

„Ono što će biti promena je suštinski demokratski izraz zajednice“, kaže Marinković i dodaje: „Mi ne možemo očekivati ni od Srpske liste da u potpunosti radi u skladu s interesima srpske zajednice, kao što je bio slučaj i u prethodnom periodu, ali će se promeniti to da će uticaj Prištine na događanja na lokalu biti sužen i da ćemo imati funkcionalnu lokalnu samoupravu koja, nadamo se, radi u interesu zajednice“.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiu smatra, međutim, da izbori zapravo daju legitimitet Kurtijevim merama: „Ne verujem da će biti ikakvih promena. Naprotiv, preuzimanje Severa biće samo potvrđeno. Srbi će formalno upravljati samostalno, ali to neće doneti nikakve rezultate niti promene. Situacija se ne može vratiti na ono što je bilo pre incidenta u Banjskoj“, tvrdi Spahiu za DW.

Simboli kao okidač sukoba

Tenzije na Kosovu su poslednjih godina gotovo uvek počinjale od nacionalnih simbola. Bilo da su u pitanju registarske tablice, zastave ili pečati na dokumentima, uvek su izazivale velike sukobe – blokade puteva, zatvaranje graničnih prelaza i podizanje vojne gotovosti.

Za Miodraga Marinkovića, rizik od novih tenzija počinje promenom vlasti.

„Prvi konflikt koji vidim biće oko obeležja – vraćanja srpske zastave na opštine i mešanje policije u to. Čini mi se da će od samog početka potezi lokalnih samouprava nailaziti na žestok otpor iz Prištine, uz korišćenje policijskih snaga, i da će prvi potezi lokalnih skupština biti propraćeni tenzijama i sukobima“, očekuje Marinković.

S druge strane, prof. Spahiu smatra da lokalne vlasti imaju pravo da vrate simbole i murale koji spadaju u opštinske nadležnosti.

„Mogu ponovo da ih postave. Čak i ako su to nacionalistički simboli, to je pitanje pravne interpretacije, a zakon se ne može tumačiti subjektivno. Takvih primera ima i u drugim delovima Kosova, što može da relativizuje problem“.

DW nije dobio odgovor od kosovske vlade na pitanje o tome kako će sprečiti potencijalne konflikte nakon izbora. Sličan tretman dobili smo i od predstavnika Srpske liste – ni oni nisu odgovorili na naše upite.

Stefan Veljković iz Srpske demokratije, jedne od opozicionih stranaka, kritikuje i Kurtijevu politiku, ali i odluke koje je u ranijem periodu donosila Srpska lista.

„Naša stranka će sprovesti potpunu reviziju rada opštinskih organa, pogotovu onih na visokim pozicijama i poništiti sve štetne odluke po lokalno stanovništvo“, najavljuje Veljković.

Građani bez velikih očekivanja

Što se tiče drugih delova Kosova, a naročito Prištine, predizborna kampanja uoči lokalnih izbora tamo se uglavnom fokusira na pitanja infrastrukture, vrtića, parkova i saobraćaja. Albanac Selim Šerifi ne gaji velika očekivanja od predstojećih izbora.

„Mnogo je obećanja, ali, kao i uvek, većina ostane samo na papiru. Prođu četiri godine, a promena gotovo da nema“, kaže taj građanin Prištine.

Političke odluke i stalne tenzije sa severne strane Ibra poslednjih godina dovele su do masovnog odlaska Srba. Prema izveštaju Međunarodne krizne grupe (ICG), od 2015. do 2023. na Kosovu živi oko 45.000 Srba manje.

Milena Jevtić iz Severne Mitrovice ne planira da ode. A o izborima kaže: „Ne mislim da će se bilo šta promeniti. Politika je takva kakva jeste.“