DW: U poslednje vrijeme razvila se rasprava o novom prekrajanju granica na Kosovu u koju se umešala i nemačka kancelarka. Ona striktno odbija bilo kakvu promenu granica i razmenu teritorija. Kakav je stav vaše poslaničke grupe?

Armin-Paul Hampel: Mi i dan-danas ne odobravamo što je tada uopšte došlo do strane intervencije na Kosovu i da je Kosovo, koje je prema međunarodnom pravu sporno, pod uticajem zapadnih sila odvojeno od Srbije. Naše je mišljenje da su još tada načinjene velike greške koje osećamo i danas. Setite se samo Krima za koji Rusi uzvraćaju istom argumentacijom. Dakle vidimo koji su tu uticaji na ukupno političko stanje u Evropi.

Kosovo odvojiti od Srbije je, prema mom mišljenju bila greška. Trebalo je duže pregovarati i videti može li možda Kosovu da se dodeli neka vrsta autonomije. I mi jednostavno moramo da uvidimo da ono što je sada nastalo na Kosovu zapravo funkcioniše isključivo uz vojnu zaštitu Zapada. Kosovo samo za sebe nije postalo funkcionalna država. To nam nije pošlo za rukom. I rukovodstvo Kosova po sastavu ne odgovara pojmu političara kakvim ga shvatamo ovde, već tu veću ulogu igraju interesi klana, pa i kriminalne veze. To je situacija koja brzo može odvesti do novih eskalacija.

Zato ne držim mnogo do ideje o razdvajanju naroda. Kakva je to zapravo poruka da kroz etnička preseljenja – da se blago izrazimo, inače se to može nazvati i proterivanjem – stvaramo status kvo kako bi ta tvorevina zvana Kosovo postala sposobna za preživljavanje. Ja ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak i mislim da bi sa Srbima i Kosovarima trebalo sesti i pronaći neko rešenje kako da ta dva naroda ponovno nađu zajednički jezik.

Smatrate li i Vi da bi promena granica između Srbije i Kosova mogla da ima negativnog odjeka i drugde na Balkanu gde se često koketira sa stvaranjem novih država?

Naravno da opasnost postoji. Mi znamo da je celokupni Balkan, ne samo Kosovo, i to ne samo poslednjih 20 nego poslednjih 100 do 150 godina, bure baruta. Vrlo nestabilno i kad su u pitanju granice. Možda danas nekome zvuči čudno, ali Austrija je relativno dugo delovala kao umirujući faktor na Balkanu. Zapadne sile koje su nakon Drugog svetskog rata preuzele glavnu reč nisu uvek delovale umirujuće. Možda zato što je Francuzima ili Britancima nedostajalo razumevanje za Balkan, za razliku od Austrijanaca koji su susedi. Zato bi rešenje o kojem se sada govori za Kosovo pokrenulo čitav niz drugih pitanja: šta je s Bosnom i Hercegovinom? Koje bi tu granice trebalo da važe? Šta je sa srpskom manjinom? Da li je odvajanje opcija? Sve bi to išlo ka promenama koje ne bi po svaku cenu doprinele miru na Balkanu.

Smatrate li da je Nemačka poslednjih godina na Balkanu igrala konstruktivnu ulogu?

Vratio bih se na događaje u devedesetima kada je izgledalo da se zapadne sile vraćaju svojim nekadašnjim saveznicima: Hans Ditrih Genšer je tada brzo priznao Hrvatsku, dok su Francuzi i Britanci bili naklonjeni Srbima. Sećam se jednog razgovora s tadašnjim predsednikom BiH Izetbegovićem koji se žalio na britanskog generala Rouza i optužio ga za prevaru.

Zašto sve ovo pričam? Zato što ono što se događa danas ima svoje korene. Nemačka se baš nije proslavila poslednjih godina na Balkanu. Na Kosovu ekonomskim i vojnim sredstvima nismo postigli situaciju kakvu smo hteli. Spomenuo sam već da je Kosovo politički nestabilno. Političko rukovodstvo i država nisu u stanju da samostalno opstanu. Oni moraju da se oslanjaju na druge države, što u sebi krije potencijal za nove sukobe. Nemačka je morala bolje da iskoristi pozitivni bonus koji ima u regionu, ako na stranu stavimo neke iritacije između Nemačke i Srbije. Mi smo svoje iskustvo na Balkanu mogli bolje da upotrebimo u cilju stabilizacije tog regiona.

Od mnogih političara se može čuti da je rešenje problema na Balkanu ulazak u Evropsku uniju. Da li vaša stranka deli to mišljenje?

Evropa je nestabilna za nova proširenja. Ali mi moramo ozbiljno da shvatimo stremljenja zemalja Balkana za članstvo u EU. Ipak tu postoje i međurešenja, između punopravnog članstva i jače kooperacije, ili povlašćenog partnerstva. Isto predlažemo i za Tursku, čije članstvo u EU bi nas u potpunosti opteretilo. Mi možemo da pojačamo ekonomske odnose sa balkanskim zemljama i da ukinemo carine. Ali punopravno članstvo ne vidim u dogledno vreme. To bi naškodilo i nama i njima.

Paul Armin Hampel je poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu. Po profesiji je novinar. Intervju sa njim deo je serije razgovora sa poslanicima nemačkog parlamenta s temom: Kosovo i Srbija – kako do rešenja?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android