Srbija je prva zemlja u procesu evrointegacija koju će u svojstvu komesara za pregovore o proširenju Evropske unije posetiti Johanes Han. Svoj dolazak u Beograd, na samom početku mandata, Han ocenjuje kao signal važnosti koju EU nastavlja da daje politici proširenja.

Istovremeno, u briselskim, diplomatskim krugovima upravo Srbija slovi za trenutno „najboljeg đaka“, odnosno lidera u procesu približavanja Uniji. U poslednje dve godine Srbija je, prema oceni zvaničnog Beograda, ubrzala svoj evropski korak kroz dijalog sa Prištinom i početak pregovora o članstvu sa EU. U Briselu potvrđuju da je na putu Srbije ka EU postignut „značajan napredak“, ali i dodaju da tako stečena „nova pozicija“ otvara nove mogućnosti, ali i obaveze za zemlju.

Upravo će „mogućnosti i obaveze“ koje Srbija ima na svom evropskom putu biti i predmet razgovora Johanesa Hana sa srpskim zvaničnicima: „Srbija mora da nastavi da ispunjava svoje obaveze, a brzina pregovora zavisiće od napretka reformi u ključnim oblastima, kao i od nastavka normalizacije odnosa sa Kosovom“, najavio je Han pred odlazak u Beograd. On je istovremeno izrazio i očekivanje da će Srbija što pre otvoriti prva pregovaračka poglavlja i tako zadržati postignuti elan u pregovorima o članstvu.

Međutim ni sam komesar za pregovore o proširenju u ovom trenutku ne može da odgovori na pitanje kada bi to moglo i konkretno da se dogodi. I dok, sa jedne strane, Srbija kaže da je „spremna“ za otvaranje prvog poglavlja u pregovorima o članstvu, u Evropskoj uniji još ne postoji konsenzus kada i koja poglavlja bi mogla biti otvorena.

Prvo Briselski sporazum, pa otvaranje poglavlja?

Od 35 poglavlja iz pregovaračkog okvira, Srbija je do sada privela kraju skrining za 22. Najdalje se stiglo u pripremi za otvaranje poglavlja 32 (finansijska kontrola), gde je u toku usvajanje pregovaračke pozicije u Savetu Evropske unije. Istovremeno, novi pristup EU podrazumeva da se među prvima u pregovorima o članstvu otvaraju neka od najtežih i najzahtevnijih poglavlja, među kojima su ona koja se odnose na vladavinu prava i slobode (poglavlja 23 i 24), a u slučaju Srbije i poglavlje 35 (odnosi sa Kosovom).

Upravo Nemačka insistira da se poglavlja u pregovorima sa Srbijom otvore tek pošto dođe do napretka u primeni Briselskog sporazuma, konkretnije, Berlin, na prvom mestu, traži implementaciju dogovora o formiranju zajednice srpskih opština na Kosovu.

„Kada otvorite pregovore o članstvu onda 'u paketu' morate da imate svih 28 zemalja-članica. Ako Nemačka to vidi kao pitanje nacionalnog prioriteta, onda mi moramo da poštujemo njihov stav“, objašnjava član Evropskog parlamenta iz Velike Britanije Čarls Tanok. „Zalažem se od početka za bolje odnose Beograd i Prištine. Trenutno imamo probleme (oko formiranja vlasti) na Kosovu. Nemci imaju svoj stav, druge zemlje-članice svoj, ali možemo samo da radimo na principu konsenzusa. Britanska vlada je fleksibilnija kada je reč o tom pitanju“, kaže Tanok. U Briselu istovremeno odbacuju spekulacije da je pitanje otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Srbijom uslovljeno odnosom Beograda prema Moskvi odnosno neusklađivanjem Srbije sa spoljnopolitičkim i restriktivnim merama Evropske unije prema Ruskoj Federaciji.

Odnosi Beograda i Moskve nisu uslov, ali jesu signal

„Svaka zemlja ima svoju istoriju i određene odnose prema drugim zemljama. Zato i postoje pregovori o članstvu, tokom kojih se postepeno razgovara. Ne mogu se evropski standardi samo kopirati, već celokupno društvo mora da krene ka Evropskoj uniji, a politika je ono što proističe iz zajedničkog društvenog razumevanja. Zato je bitno da se kroz intenzivnu saradnju sa Srbijom krećemo ka EU, a to će imati i uticaj na spoljnu politiku te zemlje. Trenutno imamo različite stavove, ali o tome razgovaramo i ubeđen sam u pozitivan ishod“, poruka komesara za pregovore o proširenju.

Han tako potvrđuje zvaničnu politiku Evropske unije po kojoj zemlja kandidat za članstvo svoju spoljnu politiku može postepeno da usklađuje sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. On međutim naglašava i važnost „slanja pravih signala“ iz Srbije na kojoj je da „sama odluči koliko će se brzo kretati u pregovorima o članstvu.“

Nije tajna da se u Briselu spoljnopolitičke aktivnosti Srbije, kao „prve među kandidatima za ulazak u EU“, prate sa posebnom pažnjom. I dok Beograd dobija svu evropsku podršku i pohvale za „ulogu lidera“ u oblasti saradnje u regionu, činjenica da se u Srbiji ruskom predsedniku u čast organizuje vojna parada, a da se na Putina i Moskvu „gleda kao na svojevrsan uzor“, svakako nisu od pomoći u ostvarivanju onoga što srpska vlada definiše kao prvi spoljnopolitički prioritet zemlje, a to je članstvo u Evropskoj uniji.