Ardijana Tači nije mogla ni da zamisli da će njen istraživački TV-prilog po nju da ima takve posledice. Ta poznata kosovska novinarka nije očekivala da će i sama da postane žrtva sajber-mobinga. U fokusu njenog izveštaja, koji je privatni TV-kanal Klan Kosova emitovao u maju ove godine, nalazili su se „Albkings“, grupa muškaraca okupljena na platformi Telegram. Novinarka je iznela optužbe da ti muškarci neovlašćeno postavljaju intimne slike i video-zapise žena i devojaka kako bi ih vređali, zastrašivali i došli do njihovih ličnih podataka.

Tači je u svom izveštaju opisala i način na koji deluje ta grupa u kojoj je povremeno bilo i više od 100.000 članova: u četu na Telegramu oni šalju fotografije žena koje poznaju koje su tajno fotografisali ili čije su slike preuzeli sa društvenih mreža. Neke od tih fotografija su i intimne. Ko god prepozna tu osobu, objavljuje potom brojeve telefona ili druge privatne detalje. Članovi grupe, kao i njihove žrtve, uglavnom žive na Kosovu i u Albaniji, ali su fotografije i video-zapisi objavljivani i u susednim zemljama.

Na meti Albkingsa

Nakon objavljivanja svoje istraživačke priče, Tači se i sama našla na meti „Albkingsa“. Jedan od članova uspeo je da dođe do njenog broja telefona i da ga objavi. Otada se novinarka suočava sa stotinama telefonskih poziva. Anonimni ljudi je, na primer, pitaju: „Koliko koštaju vaše seksualne usluge?“

Od mobinga nisu pošteđena ni njena deca. „Prošle nedelje sam se na primer zabrinula kad me je neko iz jedne zemlje EU pozvao u osam sati ujutro, a moj petogodišnji sin se javio na telefon dok sam ja još spavala“, priča Ardijana Tači. Taj anonimni pozivalac uznemiravao je novinarku s opscenim pitanjima. Za nju je nepojmljivo to da se nije ustručavao da u svoje svrhe iskoristi i njeno dete.

Udruženje novinara Kosova ocenjuje da je objavljivanje novinarkinog broja telefona jedan oblik osvete Albkingsa, koji ne samo da ugrožava bezbednost Ardijane Tači, već je i pokušaj da se ona zastraši, a se nanese šteta njenom ugledu i da se ona natera da ćuti.

Porodično i sajber-nasilje

U junu 2024. godine dogodio se još jedan spektakularan slučaj: informativni portal Kallxo.com objavio je izveštaj o slučaju porodičnog nasilja u kojem su povređeni žena i njen otac. Prema istraživanju autorke izveštaja, ni policija ni tužilaštvo nisu pravilno obradili taj slučaj. Iako je redakcija ime novinarke zadržala u tajnosti kako bi je zaštitila od uznemiravanja, njen identitet ubrzo je postao javan i ona je postala žrtva sajber-nasilja.

Krešnik Gaši, glavni urednik tog portala, priča: „Nekoliko sati nakon objavljivanja izveštaja, broj naše koleginice, zajedno sa njenom fotografijom, objavljen je na Telegram-grupi Albkings, uz napomenu da se može nazvati.“ Nakon toga su usledile stotine telefonskih poziva koleginici, pri čemu se uglavnom radilo o seksualnom uznemiravanju i seksualnim zahtevima. Policija je u međuvremenu u tom slučaju uhapsila četiri osumnjičena.

Krajem juna uhapšeno je sedam administratora Albkingsa i ta Telegram-grupa je zatvorena. Glavni tužilac Zejnulah Gaši najavio je da će istražiti slučajeve i počinioce izvesti pred lice pravde. Međutim, prema izjavama pogođenih, u međuvremenu je na mrežama već napravljena nova grupa. Albkings na Telegramu, prema podacima od početka jula 2024. godine, ponovo postoji i ima gotovo 20.000 abonenata.

Žene se ne računaju

Psihološkinju Kaltrinu Ajeti ne iznenađuje to što su se na meti našle novinarke. One su, kaže, kao samosvesne i u javnosti prisutne žene, simbol promena društvenog poretka na Kosovu: „Ekonomska nezavisnost žena u kosovskom društvu dovela je do krize muškosti. Do sada su muškarci dominirali društvenim poretkom“, kaže ona. I to ima dalekosežne posledice: „Patrijarhalna mentalitet, koji polaže pravo na dominaciju u seksualnoj sferi, ne prihvata žene koje same odlučuju o svom životu“, ističe Ajeti.

Kao potvrda izjave Kaltrine Ajeti može poslužiti debata o veštačkoj oplodnji iz aprila ove godine. Feministička aktivistkinja Zana Avdiju zalagala se za korišćenje veštačke oplodnje pod sloganom „Nama ne trebaju muškarci“, čime je ugrozila podrazumevajuću ulogu kosovskih muškaraca. Zakon koji bi neudatim ženama omogućio pristup veštačkoj oplodnji u parlamentu nije prošao, jer je većina poslanika napustila sednicu. Razočarana Avdiju tadašnju debatu na Kosovu opisala je ovako: „Žene se ne računaju!“

Maltretiranje žena

Digitalna odbrana muškaraca protiv percipirane pretnje od strane samostalnih žena uvek prati isti obrazac: namerno i ponovljeno šikaniranje, pretnje ili javno sramoćenje putem interneta ili društvenih medija. Psihološkinja Ajeti opisuje Albkings na sledeći način: „To je grupa monstruma koji zadovoljavaju svoje želje i ego time što omalovažavaju druge, u ovom slučaju pol koji oni smatraju slabijim i namenjenim za određenu svrhu.“

Pritom digitalna tehnologija ide na ruku tim muškarcima. Putem interneta se fotografije, video-zapisi i komentari mogu širiti samo za nekoliko sekundi. U Telegram-grupi Albkings sadržaji u kojima se žene i devojke ponižavaju imaju milione pregleda. Prema podacima kosovske policije, ove godine prijavljena su 32 slučaja neovlašćenog objavljivanja fotografija i video-snimaka. Međutim, verovatno je da je njihov stvarni broj mnogo veći. Video-zapisi su takođe deljeni na platformi TikTok u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Sloveniji.

Konzervativno vaspitanje, seksualna frustracija

Psihološkinja ujedno naglašava da ne misli da su svi muškarci na Kosovu odgovorni za postupke Albkingsa i pokušava da razume pozadinu problema. Kosovski muškarci su oblikovani vaspitanjem u okviru svojih porodica i vrednostima koje su tamo doživeli. Tradicionalno, smatra se da žene ne smeju da imaju seksualne odnose pre stupanja u brak. Kršenje tog pravila, posebno na selu, odmah dovodi do glasina i omalovažavanja kompletne šire porodice.

„Kad uzmemo u obzir načine i uslove u kojima većina dečaka u kosovskom društvu odrasta, gde je seksualna frustracija velika, a prave informacije o seksualnom razvoju retke, to naravno dovodi do trauma i frustracija koje se potom projektovao na suprotni pol.“

U proteklih nekoliko godina došlo je do velikog rasta broja slučajeva sajber-mobinga na području Kosova. Prema zvaničnim informacijama, 2023. je prijavljeno više od 450 takvih slučajeva, dva puta više nego 2019. I uprkos tome, zakoni za borbu protiv kriminala na internetu još uvek se čekaju.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku