Iz Ministarstva spoljnih poslova Nemačke poručuju: „Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku kao i komesar EU Han jasno su stavili do znanja da odluka kosovske vlade predstavlja povredu Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). pozivamo vladu u Prištini da povuče tu odluku. Što se tiče ukupne situacije, Kosovo i Srbija bi trebalo da učine sve kako bi napredovali u normalizaciji međusobnih odnosa. I Beograd bi mogao da mnogo doprinese poboljšanju atmosfere konkretnim koracima.“

Demohrišćanski (CDU) političar i poslanik kao i član Odbora za spoljne poslove Bundestaga Peter Bajer poručio je: „Odluka Kosova da porez na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine podigne na 100 odsto, jasna je povreda Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i može se okarakterisati kao signal protiv sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji između Evropske unije i Kosova. Odnos dve države je zategnut još po uvođenju prvog povećanja poreza od deset procenata. Priključujem se zahtevima Evropske komisije: vlada Kosova mora da odmah ukine te odluke. Tako ne izgleda normalizacija. Inače ukazuje i na to da se trgovinski konflikti moraju rešavati u telima koja su predviđena za to i odgovarajućim postupcima.“

A Poslanik Saveza 90/Zelenih Manuel Saracin saopštio je: „Spirale eskalacije nikada nisu korisne. Ni srpskoj vladi koja je, između ostalog, sprečila prijem Kosova u međunarodnu policijsku organizaciju INTERPOL, ni kosovskoj vladi koja sada odgovara povećanjem carinskih taksi. Apelujem na obe strane da se vrate konstruktivnom dijalogu. Bez dobrosusedskih odnosa, i prijem tih dvojih zemalja u Evropsku uniju će biti odložen na duži period.“

„Aktuelni slučaj, međutim, ne bi trebalo da se odrazi na viznu liberalizaciju. Uslovi koje je postavila Evropska komisija su ispunjeni. Vizna liberalizacija stoga nije poklon Kosovarkama i Kosovarima, već je deo dogovora kojeg sada mora da se pridržava i EU“, rekao je Saracin.

Novinarka bečkog Standarda Adelhaid Velfl pod naslovom „Spor između Srbije i Kosova: željena eskalacija“, između ostalog, piše: „Srbija je uspešno lobirala da neke manje države povuku priznanje Kosova. Diplomatska ofanziva sa ciljem da se razljuti susedna država ima prioritet. A kada nedavno nije bilo većine za prijem Kosova u Interpol, u Beogradu su slavili, iako bi to članstvo bilo važno za sve građane Jugoistočne Evrope. Kosovo je, opet, provociralo uvođenjem carina za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.“

„Zaoštravanje konflikta služi pre svega onima koji žele da iskoriste eskalaciju kako bi mogli da sprovedu svoje teritorijalne pretenzije. Zabrinuti građani strahuju da bi zbog toga mogli biti inscenirani čak i incidenti na Severu Kosova. Jer, ideja o razmeni teritorija tinja i dalje – za šta je kriva pre svega opunomoćenica Evropske unije za spoljnu politiku Federika Mogerini, koja je protivustavnu ideju indirektno podržala, umesto da doprinese postizanju neophodnog sporazuma između dve države.“

„EU se u potpunosti obrukala i zbog toga što je teren prepustila lobistima. Posle novih izbora u EU, sa novim licima, jasnim kompasom koji isključuje granice prema narodskim kriterijumima, trebalo bi se koncentrisati na sprovođenje dosadašnjih dogovora i time doprineti smirivanju situacije“, piše bečki Standard.

Švajcarski list Argauer cajtung navodi da „udarne vesti srpskih medija šire klimu mržnje koja podseća na vreme pred rat 1998/99, kada su kosovski Albanci počeli da oružanom silom sprovode svoju sopstvenu državu boreći se protiv represivnog beogradskog režima.“

„Sada je oružje trgovinska blokada: kosovska vlada je odlučila da carinu koju je početkom novembra uvela na uvoze iz Srbije i Bosne i Hercegovine sa 10 podigne na 100 odsto. Obrazloženje: balkanski Sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) ne funkcioniše, rekao je kosovski premijer Ramuš Haradinaj, pa se pristup Kosova srpskom i bosanskom tržištu jako ograničava i stalno iznova blokira.“

„Motiv bi mogao biti i akt osvete Srbiji, jer je Vučić uspeo da izdejstvuje da Kosovo ne bude primljeno u Interpol. No, 100 odsto na ime carine kao reakcija izgleda bezmerno preterana, zbog čega je lako pretpostaviti da vlada u Prištini time sledi neke fundamentalnije namere. Zato je komesarka EU za spoljne poslove Federika Mogerini energično zatražila da se ta mera hitno ukine. Srpski predsednik se uzdržava od uvođenja protivmera da se ne bi zamerao Briselu“.

„Kosovskoj vladi je u osnovi stalo da sporno pitanje državnog priznanja ponovo dovede u središte pažnje (…) Samo ciljana provokacija, prema kalkulaciji kosovske vlade, može da nešto pokrene sa mrtve tačke. Premijer Haradinaj je kanda svestan političkih posledica trgovinskog rata koji bi u ovom regionu lako mogao da se otme kontroli i ponovo eskalira u oružani konflikt. I debata o formiranju kosovske armije je još jedna ciljana provokacija koja remeti krhku stabilnost regiona.“

„Trgovinska blokada bi mogla da ponovo podgreje etničke napetosti na Kosovu. Time je pogođeno oko 70.000 Srba koji su posle rata ostali na Kosovu i uglavnom kupuju i konzumiraju proizvode iz Srbije. Prema beogradskim navodima, trgovinski volumen godišnje iznosi 450 miliona evra. Poremećaj u snabdevanju među Srbima mogli bi da izazovu nerede i masovni egzodus u Srbiju. To bi kosovska vlada i htela. Beogradski list Večernje novosti već piše o „ekonomskom etničkom čišćenju“.

Naslov koji je dao švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung glasi: „Kosovo uči od Trampa – i izaziva trgovinski spor“: „Povećanjem carina, Kosovo je prokockalo mnogo dobre volje međunarodnih aktera. Ta mera podriva ne samo dijalog između Kosova i Srbije pod vođstvom Evropske unije, već i Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA). Kada se čak ni veliki uzor Amerika ne pridržava multilateralnih trgovinskih pravila, onda ni Kosovo, koje spram Srbije i Bosne i Hercegovine ima velike trgovinske deficite, nema mnogo skrupula kada je reč o kršenju pravila. Trampovo seme klija – bar na Zapadnom Balkanu“, primećuje Noje cirher cajtung.

as/sb

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android