Sporazum Beograda i Prištine je uspeh srpske diplomatije, ocenjuje za DW dr Neven Cvetićanin iz Insitituta društvenih nauka. Srpski državni vrh je ipak ostao na pozicijama koje štite državni i nacionalni interes, kaže Cvetićanin:

„Ovim sporazumom o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, Kosovo je metaforično rečeno gurnuto u bezvazdušni pravni prostor. Znači, ono što je veoma bitno u ovom momentu za državu Srbiju jeste da se Kosovo, u tom pravnom smislu, odmaklo od nezavisnosti. Jer, kad vi analizirate tu fusnotu, koja će stajati uz ime tobožnje države ili entiteta Kosovo, onda su prve reči koje u toj fusnoti sleduju ’bez prejudiciranja statusa’.“

Srbija je tu na neki način dobila priznanje, ne da je Kosovo deo Srbije, već je Srbija tu dobila priznanje da Kosovo nije klasična nezavisna država, i da je pitanje statusa još uvek otvoreno, smatra Cvetićanin.

Olakšana nova priznanja?

Politički analitičar Dušan Janjić za DW ističe kako je dobro da je ovim sporazumom završena jedna faza, i da se sada može ići dalje u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine. Janjića pitamo i da li stoje ocene koje se mogu čuti u Prištini kako je ovim dogovorom Srbija zapravo priznala nezavisnost Kosova:

„Ne. Ali je ona ovim dogovorom omogućila, i na to verovatno misli Hašim Tači, Kosovu pravo da učestvuje u jednom delu međunarodne komunikacije, što ono nije imalo do sada, i naravno da je to veliki korak i za Hašima Tačija. Drugo, mislim da će ova zvezdica olakšati odluke nekim zemljama, kao što su Grčka, Slovačka... Mi smo već čuli Miroslava Lajčaka koji govori o dve države, sa dva puta, i to je neka realnost. Sasvim je moguće da će ova zvezdica olakšati nekim zemljama, pogotovu u EU, da priznaju nezavisnost Kosova“.

Prvi pritisak na kosovske Albance

Neven Cvetićanin skreće pažnju i na veoma bitnu činjenicu da je do ovog sporazuma došlo jer su po prvi put bili pritisnuti i kosovski Albanci:

„Najviše od Nemačke i SAD. I ono što je na neki način dobro odigrano sa srpske strane jeste da su po prvi put kosovski Albanci bili prinuđeni da prihvate nešto što možda nisu hteli. Takođe je bitno reći da u tu fusnotu nije ušla Deklaracija o nezavisnosti Kosova, na čemu je instistirala Priština. Dobro je što srpska diplomatija nije pokidala veze sa tim veoma moćnim i uticajnim državama, koje su shvatile da nešto moraja da daju i Srbiji, a ne samo da Srbija dolazi za gotov sto, sa gotovim rešenjima, i da jede već skuvan diplomatski ručak“.

Neophodni koraci

Srpski političari su različito reagovali na postignuti sporazum. Deo stranaka ga podržava, a deo smatra da je reč o veleizdaji. Za onaj deo Srbije kome je veoma važno da dobije kandidaturu za EU, oni su na ovaj način dobili jedan korak bliže, kaže Dušan Janjić. Za mene lično, put u EU je neizbežan pa u tom smislu nije bitno da li će kandidatura biti u martu, aprilu, maju ili decembru, kaže Janjić i dodaje:

„Ali je bitno da je jedan ozbiljan korak u relaksiranju odnosa i na Balkanu, i između Srbije i Kosova, napravljen. I odmah da kažem da sve dok mi, a i Albanci na Kosovu, ne shvatimo da te probleme rešavamo zbog nas, a ne zbog kandidature ili nečeg drugog, i dok tako nešto ne prevlada, biće i ovakvih reakcija na obe strane“.

Reakcije na domaćoj sceni su prirodne, naročito kada se uzme u obzir blizina izbora, ocenjuje Neven Cvetićanin. Dušan Janjić takođe upozorava da bi trebalo razlikovati dnevnopolitičke i predizborne od stvarnih potreba Srbije. A bilo je itekako potrebe da se mnoga pitanja na relaciji Beograd Priština razreše. U tom smislu možemo čak biti i nezadovoljni, kaže Janjić, jer su mnoga pitanja, poput imovine, energetike, kontrole leta, telekomunikacija, ostala ovog puta po strani.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon