1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nauka

Kovid 19 - u krvi otkriven pokazatelj teškog toka bolesti

3. decembar 2020.

Dve vrste takozvanih „nezrelih ćelija“ krvi odgovorne su za težak tok kovida 19, otkrio je tim nemačkih i holandskih naučnika. To bi moglo da pomogne da se na vreme uoči opasnost od komplikacija kod obolelih.

Foto: AFP/A. Chaon

I dalje je nejasno zašto kovid 19, kod mnogih zaraženih virusom Sars-CoV-2 protiče sa blagim simptomima ili bez simptoma, a drugima ugrožava život.

Kod teškog oblika bolesti često se radi o pogrešnoj reakciji tela na upalu koja zahvata pluća, a ponekad su pogođeni i srce ili bubrezi. Često dolazi do oštećenja malih krvnih sudova i do pojačanog zgrušavanja krvi, zbog čega u plućima mogu da se stvore krvni ugrušci - trombi. To je često neposredan uzrok smrti kod teškog toka kovida 19.

Dva tipa „nezrelih ćelija“

Tim naučnika sa više nemačkih univerziteta i instituta iz pokrajine Šlezvig Holštajn, kao i njihove kolege iz Holandije, u krvi pacijenata obolelih od kovida 19 otkrili su pokazatelj koji bi mogao rano da ukaže na mogući težak tok bolesti: „nezrele ćelije“ trombocita, koje imaju ključnu ulogu u zgrušavanju krvi.

-pročitajte još: Sedam grupa simptoma korone

Ti takozvani megakariociti nalaze se u koštanoj srži gde dozrevaju u gotove krvne ćelije. Ali, one mogu da se nađu i u krvi u slučaju trovanja krvi, navodi šef studije Florijan Tran s Instituta za kliničku molekularnu biologiju Univerziteta u Kilu. „Poznate su nam takve pojave nezrelih ćelija u krvi teško obolelih pacijenata, recimo kod bakterijske sepse (trovanja krvi).“ To bi moglo da znači da opasne probleme sa zgrušavanjem krvi izazivaju te nezrele ćelije.

Često dolazi do oštećenja krvnih sudova i do jačeg zgrušavanja krvi, zbog čega u plućima mogu da se stvore ugrušciFoto: picture-alliance/dpa/Max-Planck-Gesellschaft

Osim toga, naučnici su u uzorcima krvi otkrili veoma mnogo nezrelih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koja takođe obično sazrevaju u koštanoj srži. Crvena krvna zrnca su odgovorna za prenos kiseonika u telu, a kada njih ima mnogo, to je poznata reakcija kod teškog oboljenja pluća.

Rano prepoznati mogućnost teškog toka bolesti

„Zajedno sa drugim podacima, kao što su kliničke laboratorijske vrednosti i merenje količine materija koje ukazuju na upalu, mogli smo da formiramo sliku, neku vrstu ’otiska prsta’ ili ’potpis’, promenjenog načina funkcionisanja tih ćelija i da to neko vreme pratimo“, kaže dr Neha Mišra, glavna autorka studije.

Molekularnom analizom krvi mogao bi dakle da rano bude prepoznat mogući težak tok bolesti i, u skladu s tim, da se na vreme preduzmu mere za intenzivno lečenje.

-pročitajte još: Imunitet na kovid 19: šta do sada znamo?

U istraživanju je sarađivao međunarodni tim naučnika. Nova saznanja su u stručnom časopisu „Imunitet“ (Immunity) objavili naučnici sa Univerziteta „Kristijan Albreht“ iz Kila (CAU), Univerzitetske klinike Šlezvig-Holštajna (UKSH), Univerziteta iz Bona, Kelna, Libeka, Tibingena i holandskog Nijmegena, zatim Naučnog centra Borstel-Lajbnic za plućne bolesti i Nemačkog centra za neurodegenerativna oboljenja (DZNE), zajedno sa kolegama nemačkog naučnog saveza „Deutsche COVID-19 OMICS Initiative (DeCOI)“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android