Prema aktuelnim podacima nemačkog Instituta Robert Koh (RKI), u sedmici od 17. do 23. avgusta prijavljeno je oko 9.200 zaraženih – gotovo četiri puta više nego pre šest nedelja. Od onih inficiranih za koje su postojali podaci o lečenju (a to je 6.981 osoba), njih 323 moralo je u bolnicu. Pre šest sedmica broj onih koji su morali u bolnicu bio je samo malo manji.

Prema podacima Registra intenzivnog lečenja udruženja DIVI (Nemačko interdisciplinarno udruženje za intenzivnu i hitnu medicinu) trenutno je na intenzivnim odeljenjima oko 240 pacijenata. I taj broj je prilično stabilan, bez obzira na povećanje broja zaraženih. Sredinom aprila više od 2.000 pacijenata bilo na je intenzivnoj nezi.

-pročitajte još: Borba protiv korone na šesnaest načina

Jedan od razloga zašto je trenutno relativno malo ljudi koji, uprkos infekciji, ne oboljevaju teže, mogla bi biti da bude starost pacijenata. Prema navodima Instituta Robert Koh, prosečna starost zaraženih je trenutno oko 32 godine. Sredinom aprila je prosečna starost iznosila oko 50 godina. RKI osim toga napominje da je proteklih nedelja naročito porastao broj zaraženih starosti između 10 i 30 godina.

Mladi lakše podnose zarazu

Virusolog Ulf Ditmer sa Univerzitetske klinike u Esenu naglašava da mlađi ljudi ionako bolje izlaze na kraj s infekcijama nego stariji. Osim toga, oni u pravilu nisu ranije imali druge teže bolesti zbog kojih onda i zaraza korona-virusom može da ima teže posledice. Dok je u nedelji od 17. do 23. avgusta samo pet odsto inficiranih moralo u bolnicu, sredinom aprila ih je moralo oko 20 procenata.

Prema Ditmerovim navodima, mladi ljudi se trenutno češće inficiraju, jer se ne pridržavaju tako strogo higijenskih pravila. „To čak ne može ni da im se zamera. Biologija nije predvidela da mladi ljudi drže rastojanje jedni od drugih“, kaže Ditmer. Ali moguće je i da se mladi ljudi sve više testiraju i da se zato kod njih češće utvrdi da su zaraženi.

I mogućnosti lečenja su, prema Ditmerovim navodima, postale bolje. Antivirusni lekovi kao što je Remdesivir sada počinju da se koriste u ranijim fazama bolesti. Osim toga, proteklih meseci objavljeno je i više studija koje se bave ispravnim načinom lečenja teško obolelih od kovida 19.

Virus nije manje opasan

Jedna teza o manjem broju teško obolelih kaže da je virus možda mutirao i da ne dovodi više tako često do teškog oboljenja. Ali, Rihard Neher sa Univerziteta u Bazelu to odbacuje. Taj šef Odeljenja za istraživanje evolucije virusa i bakterija tvrdi da korona-virus nije postao manje opasan. On je, istina, kao i drugi virusi imao mutacije, ali „nije bilo mutacije koja se probila u čitavoj Evropi“, kaže Neher. „Virus se nije bitno promenio od marta do danas.“

Ukupan broj testova stalno raste. Već mesecima se povećavaju kapaciteti za testiranje. U poslednje vreme se, prema navodima Instituta Robert Koh, za nedelju dana u Nemačkoj testirano gotovo milion ljudi. Poređenja radi, sredinom aprila je broj testiranja bio znatno manji od 500.000. Udeo pozitivnih testova je od početka aprila pao sa oko osam na manje od jedan odsto. „Testiramo više i pronalazimo više osoba bez simptoma, bez oboljenja“, kaže Ditmer sa Univerzitetske klinike u Esenu. I to bi mogao da bude razlog za povećanje broja novih zaraza i istovremeno manje zaraženih koji teško oboljevaju. Osim toga, nejasno je koliki je procenat osoba kod kojih test pokaže da su zaraženi, iako nemaju korona-virus.

-pročitajte još: Da li je moguće dva puta biti inficiran koronom?

Zdravstveni sistem nije ugrožen

Ne bi trebalo očekivati da zdravstveni sistem neće moći da prihvati sve obolele kojima je potrebno intenzivno lečenje, kaže Uve Jansens, predsednik Nemačkog interdisciplinarnog udruženja za intenzivnu i hitnu medicinu (DIVI). „Znatno bolje smo pripremljeni, to je potpuno jasno.“ U martu su svi bili iznenađeni razmerama epidemije, ali čak ni tada zbrinjavanje pacijenata ambulantno ili stacionarno „ni u jednom trenutku nije bilo ugroženo, a pogotovo nije došlo do sloma“.

Medicinari su proteklih meseci izuzetno mnogo naučili i u međuvremenu su dovoljno snabdeveni zaštitnim sredstvima. „Odeljenja u bolnicama za kovid 19 su jasno odvojena, za medicinske radnike je danas postalo rutina to kako se ophoditi s osobama kod kojih postoji sumnja na kovid 19 ili s potvrđeno zaraženima.“

Za slučaj nužde, bolnice u svakom trenutku mogu da se prebace na lečenje obolelih od kovida 19. Iako smo od toga veoma daleko, Nemačka ima dovoljno kreveta za intenzivno lečenje. Trenutno ih je slobodno 9.000.

aj/dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android