Evropska unija ima problem s Poljskom. A ima ga zato što je pre toga imala problem s Mađarskom. Tamo je, naime, Viktor Orban pokazao kako jedan desni populista – školovan na starim taktikama preuzimanja vlasti iz tradicije komunističkih predaka – može da zauzme jednu zemlju.

Opozicija je uklonjena, mediji su prilagođeni i u slučaju nužde ućutkani stavljanjem brnjice, u svim državnim institucijama postavljeni su „naši ljudi“. Teško je oponirati toj vladi. Raširila se na vlasti i gotovo ju je nemoguće odatle oterati. Evropska unija je sve to posmatrala, malo se s nelagodom trznula i – na kraju nije uradila ništa. Nekoliko puta postavljalo se pitanje kako se mogu prihvatiti tako nedemokratski zakoni o medijima, ali na kraju je Orbana pušten da radi šta želi. To je bila greška – jer sada kod velikog nemačkog suseda Poljske doživljavamo delovanje po istom tom obrascu.

Kačinjski na lasti

Jaroslav Kačinjski je već kao predsednik vlade – zajedno sa svojim bratom Lehom kao predsednikom države – bio katastrofa. Tokom pregovora o članstvu, do ludila je dovodio Evropsku uniju svojim egocentričnim pregovaračkim pokerom. Tada se to iz političkih razloga ignorisalo. Otada je Kačinjski, danas siva eminencija svoje desno populističke stranke, mnogo toga naučio. Čini se da je on ovoga puta odlučan u nameri da ne ispusti iz ruku uzde vlasti. Na kraju krajeva, na primeru Mađarske video je da takvo ponašanje ostaje bez posledica.

Luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselbrn, koji trenutno predsedava Savetu ministara EU, bio je jasan: on je podsetio da Evropski ugovor u članu 2 države-članice između ostalog obavezuje i na demokratiju i na pravnu državu. U to se po prirodi stvari ubraja i podela vlasti. A ako jedna stranka na vlasti to krši u tolikoj meri kao što je to sada slučaj u Varšavi s imenovanjima sudija Ustavnog suda, onda Brisel mora tu državu da pozove na red i podseti je na njene obaveze. To više nije unutrašnja stvar Poljske, već cele Evropske unije.

Milijarde iz EU

Poljska je najveća korisnica sredstava iz fondova Evropske unije. Varšava se vara ako evropski glavni grad vidi samo kao blagajnu. Tu su i obaveze, a prva je, u svakom slučaju, pridržavanje pravila zajednice. Ako Jaroslav Kačinjski veruje da to može bezobrazno da ignoriše, onda mu se mora dokazati suprotno. Nažalost, EU ima vrlo malo mogućnosti za zvanično izricanje finansijskih sankcija, ali možda će biti moguće pronaći različite greške u budućim poljskim projektima za koje se traže evropska sredstva... Za tako grubu kladu kao što je šef poljske stranke PiS, potreban je i grub klin.

Kako je u međuvremenu objasnio Kačinjski, tek otkako je njegova stranka na vlasti, u zemlji ponovo vladaju „pravi Poljaci“. Takve izjave predstavljaju znak za uzbunu: karakter te stranke je ekstremno nacionalistički i ona poziva na izolaciju onih koji drugačije misle. Prošlog vikenda je opozicionare koji su protiv njega izašli na ulicu, nazvao lopovima. Ali lopov je upravo sam Jaroslav Kačinjski – jer on Poljacima krade demokratiju! Evropska unija bi trebalo da im pomogne da je odbrane.