Alternativa za Nemačku (AfD) želi da dela brzo. „Kancelar Šolc je odavno izgubio poverenje nemačkog stanovništva i mora odmah utrti put za nove izbore“, zahtevala je kopredsednica stranke Alis Vajdel nakon raspada nemačke vladajuće koalicije.

Ova desničarska stranka traži da Olaf Šolc zatraži glasanje o poverenju u Bundestagu što pre, najbolje već naredne sedmice. „On duguje ovoj zemlji da odstupi što je pre moguće“, poručuju političari AfD-a.

Od početka rada tročlane koalicije Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, krajem decembra 2021, AfDje oštro nastupala protiv vlade u Berlinu. Optužuje je za neuspeh na svim političkim poljima.

AfD poziva na radikalnu promenu kursa, posebno u migracionoj i spoljnoj politici.

Nema oružja za Ukrajinu

AfD oštro odbija sve isporuke oružja Ukrajini. Kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao govor u nemačkom Bundestagu u junu ove godine, poslanički klub AfD-a bojkotovao je sednicu.

Nakon raspada vladine koalicije, AfD sada poziva na prestanak naoružavanja i finansijske pomoći Ukrajini:

„Takođe upozoravam da to treba da se dogodi u ovih nekoliko meseci koliko je ostalo do održavanja prevremenih izbora, jer to nastavlja da uništava naš savezni budžet“, rekao je kopredsedavajući AfD-a Tino Krupala.

Novi izbori verovatno će veoma ojačati AfD. Pre tri godine uzeli su deset odsto glasova, sad im ankete predviđaju 18 odsto.

Traže masovne deportacije i zatvorene granice

Prve izjave stranačkog rukovodstva AfD-a upućuju na to da će se i u nadolazećoj predizbornoj kampanji fokusirati prvenstveno na pitanja azila i migracija, kojima već godinama uzburkavaju nemačku politiku.

U istupu za medije u četvrtak, jedan od dvoje predsedavajućih Tino Krupala zatražio je „okončanje ilegalne migracije i ubacivanje ilegalnih migranata u socijalne sisteme, proterivanje kriminalaca koji su dužni da napuste zemlju i zatvaranje granica“.

Kako bi ostvario ciljeve, AfD promoviše saradnju sa drugim strankama koje su tradicionalno desno od centra. Pre svih sa Demohrišćanima, koji mogu računati sa 34 odsto podrške i kancelarskim mestom za njihovog lidera Fridriha Merca. Ali i sa Liberlima.

„Konačno pozivamo Demohrišćane i Liberale da preuzmu građansku odgovornost i postignu dogovor s nama jer to dugujemo milionima birača“, reagovala je Alis Vajdel  raspad koalicije.

Pre svega, AfD vrši pritisak na Demohrišćane da odustanu od kategoričke odluke o nesaradnji s njima. Krupala poziva na prekid izolacije njegove stranke.

„Konačno moramo stati na kraj protivpožarnom zidu, jer građani Nemačke očekuju da se konačno reše problemi i ova kriza u zemlji.“

Ipak, čini se da je koalicija između AfD-a i demohrišćana još daleko. AfD se sve više radikalizovao od poslednjih izbora. Savezni ured za zaštitu ustava prati stranku zbog moguće ekstremističke orijentacije.

Omiljeni neprijatelj Alternative za Nemačku jesu Zeleni, koji su na tapetu zbog kosmpolitskih pogleda na svet i zelenih politika.

Ali, ranije je AfD znao da bude jednako oštar i prema Demohrišćanima, koje su nazivali „kartelskom strankom“.

U redovima Demohrišćana (CDU) pak oduvek je postojao strah da će ih AfD kruniti zdesna. Merc, koji zauzima mnogo tvrđe stavove od ranijih lidera stranke, rekao je ovog avgusta: „Ne možemo sarađivati s AfD-om. To bi ubilo CDU.“

Veze sa desničarskim ekstremistima

Nejasno je kako će brojni skandali AfD-a uticati na izborne rezultate na predstojećim izborima. Pre samo nekoliko dana uhapšena su tri člana stranke AfD jer su navodno podržavali desničarsku ekstremističku terorističku grupu. AfD sada želi da ih isključi.

Čini se da je uključenost stranačkih članova u neonacističke i desničarske ekstremističke mreže značajno ojačala. Protiv poslanika AfD-a u parlamentu Bavarske takođe se vodi istraga zbog podsticanja na desničarski ekstremizam.

I bivša poslanica AfD-a u Bundestagu trenutno je u pritvoru, jer je navodno učestvovala u planiranju državnog udara.

Zbog sve veće radikalizacije AfD-a, nadstranačka grupa poslanika u Bundestagu želi da u parlamentu predložiti zabranu AfD-a. Ako dobije potrebnu većinu, konačnu odluku trebalo bi da donese Savezni ustavni sud.

*ovaj tekst najpre je objavljen na nemačkom jeziku