Demokratski proces otvaranja u Mjanmaru počeo je 2011. i jedno pitanje je pri tom bilo u centru pažnje: koliko moći će se vojska odreći? Bilo je skeptika koji nisu verovali generalima i govorili su da je reč o vojnoj dikataturi pod maskom demokracije. A bilo je i optimista koji su tada govorili o novom početku i šansi za demokratizaciju.
U početku su, bez sumnje, prevladali pozitivni znakovi. Vojska pod vođstvom bivših generala i reformski orijentisan predsednik Thin Sein mislili su ozbilno po pitanju otvaranja zemlje. Aung San Su Ći je puštena iz kućnog pritvora, brojni uhapšeni političari Nacionalne lige za demokratiju (NLD) takođe. Ograničavanje slobode medija bilo je smanjeno.
Na parlamentarnim izborima 2015. NLD se izborila preokret. Vojska i njena stranka, Unija solidarnosti i razvoja (USDP) prihvatile su pobedu NLD. Rizik je bio mali, jer vojska je, shodno Ustavu, kontrolisala četvrtinu svih mesta u svim parlamentima, kao i ministarstva odbrane, obezbeđenja granica i unutrašnjih poslova. Bilo je naznaka da je vojska spremna na kompromise.
Na kursu konfrontacije
Dobivši legitimitet na izborima NLD je izmanervisao vojsku i postigao to da Aung San Su Ći bude imenovana za državna sekretarku, što je neka vrsta premijere. Ta funkcija nije predviđena Ustavom. Arhitekta tog šahovskog poteza, pravnik Ko Ni, ubrzo nakon toga ubijen je ulici u Jangonu. Počinilac je doduše uhapšen, ali o tome ko je bio nalogodavac nikada israga nije bila sprovedena. A vrlo je moguće da je vojska poslala poruku NLD: ne izazivajte nas! Vojska, koja sebe vidi kao garanta stabilnosti i jedinstva zemlje, nije želela prihvatiti da neko drugi određuje pravila igre.
I pored toga, NLD je ostao na kursu konfrontacije. Umesto da se bavi reformama koje bi koristile stanovništvu, stranka je energiju investirala u ustavne promene, koje su imale malo šansi za uspeh. Bojska je to mogla da spreči.
Odnos između Aung San Su Ći i vrhovnog komandanta oružanih snaga Min Aung Hlainga, uočljivo se pogoršavao. Tu nije promenio ništa ni sporni nastup pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, gde je ona branila zemlju pred optužbama za genocid na Rohindžama, a time branila i vojsku.
Prelomna tačka – izbori
Na poslednjim izborima u novembru 2020. godine Aung San Su Ći i NLD osvojili su 83 odsto glasova i time ponovo odneli ubedljivu pobedu. Vojska je sumnjala u regularnost izbora i podigla optužbu za izborne malverzacije. Izborna komisija, koju je formiala civilna vlada, odbacila je optužbe. Vojska je onda podnela tužbu pred Vrhovnim sudom.
Ali vojska je sada izvela puč i želi da preuzme upravljanje zemljom na godinu dana –kako bi, između ostalog, reformisala Izbornu komisiju. Puč je obrazložen Članom 417 Ustava, koji dozvoljava vojsci da preuzime vlast ako su ugroženi suverenitet ili jedinstvo zemlje. Vojska smatra da ima pravo na to. Ali taj puč se svodi na paradoksalnu formulu: vojska je morala da ukine demokratiju da bi je spasila.
A ono početno pitanje – koliko moći je vojska na kraju spremna da se odrekne – time je dobilo odgovor: ni malo.