Stiže nova smena generacija u jednoj od sedam evropskih kraljevskih kuća koje još vladaju. Nakon Holandije i Belgije (2013), Španije (2014) i Velike Britanije (2022), sada je na redu Danska.

Onde će kraljica Margareta Druga (83) u nedelju 14. januara predati tron posle 52 godine. Novi kralj biće njen sin Frederik.

Time se prati trend – osim u Velikoj Britaniji, monarsi retko umiru na čelu zemlje. Sve češće presto predaju ranije.

Frederiku je već 55 godina i za ovaj dan se sprema ceo život. Kako kaže njegova biografkinja, Frederik dugo nije hteo takav život. „Neću da budem kralj“, navodno je kao dete govorio dadilji.

Ali, buntovnička vremena su odavno prošla. Sa svojom suprugom Meri, koja dolazi iz Australije, Frederik se pobrinuo za potomstvo kraljevske kuće. Osamdeset odsto Danaca zadovoljno je svojim prestolonaslednikom.

Smena se čeka u još dve skandinavske zemlje. Švedska princeza Viktorija trebalo bi da nasledi oca Karla XVI koji je na tronu pola veka. Norveški princ Hakon uslediće posle svog oca Haralda V (86) koji se, zbog lošeg zdravlja, jedva pojavljuje u javnosti.

Papa je najjači

Sve kraljevske kuće Evrope imaju tek reprezentativnu ulogu, nijedna nema pravu političku moć. To važi i za vojvodu u Luksemburgu i kneza u Lihtenštajnu.

Doduše, knez Albert koji vlada Monakom je donekle izuzetak – on ima šira ovlašćenja. Andorom pak vladaju dva kneza – jedan je uvek španski biskup, drugi – francuski predsednik. Dakle, Emanuel Makron je pomalo i knez.

Pravi izuzetak u Evropi je jedina izborna monarhija – Vatikan. Papa Franja nije samo verski poglavar svetskih katolika, već i apsolutni vladar najmanje države sveta, smeštene usred Rima.

Život kao sapunica

„Mislim da većinu građana država sa monarhističkim uređenjem njihova monarhija zabavlja“, kaže istoričarka Monika Vajnfort, odlična poznavateljka plemstva.

Kako je rekla, ni u jednoj od monarhija nema ozbiljnih nastojanja da se pređe na republiku, iako tu i tamo ima sitnih protesta.

Kraljevske kuće danas žive od tradicije, ali i interesovanja žute štampe za dvor, od skandala ili skladnog porodičnog života koji se nekad predstavlja kao život običnih ljudi, a nekad suprotno, uz puno pompe.

„Naš život je čista televizijska sapunica", rekao je današnji britanski kralj Čarls ranije. Njegov otac Filip je dinastiju Vindzora nazvao firmom koja dobija poreski novac, a zauzvrat treba da isporuči lepe slike i bude uzor.

Neki monarsi stvarno vladaju

Nešto više od petine država (22 odsto) na svetu su monarhije. U četrnaest država van Evrope je engleski kralj i dalje zvanično vlast, recimo u Kanadi ili Australiji. Japan je jedino preostalu carstvo.

U pet zemalja monarh ima apsolutnu vlast bez ikakve parlamentarne ili sudske kontrole – Brunej, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Svazilend.

Azijska država Malezija je jedina velika izborna monarhija. Onde sultani devet provincija biraju kralja – to je trenutno Abdulah Šah. U Ujedinjenim Emiratima se na mestu vladara rotiraju emiri različitih emirata.

Na Bliskom istoku, doduše, nema bulevarske štampe koja bi otkrivala skandale sa dvora ili se usudila da kritikuje monarhe.

U Evropi je pak interesovanje ogromno. Britanska kraljevska kuća je „lider na tržištu“, interesovanje za njihovu blago disfunkcionalnu porodicu nikada ne jenjava.

„Fascinacija počiva na spektaklu u svakodnevnom“, rekla je Monika Vajnfort. Monarsi, kaže, rade obične stvari – venčavaju se, podižu decu, umiru – ali u luksuzu, uz rituale, uz kočije, uniforme, raskošne haljine i dvorce.

Bogati i „siromašni" kraljevi

Najbogatiji kralj je onaj tajlandski,Rama X, čiji imetak američki magazini procenjuju na 30 do 43 milijarde dolara. U Evropi je to lihtenštajnski knez Adam Drugi sa 3,5 milijardi dolara. Kralj Čarls ima nešto manje od dve milijarde dolara privatne imovine.

Danska kraljica Margareta će svom sinu u nedelju prepustiti prilično mršavih trideset miliona dolara. Najubogiji monarh Evrope je španski kralj koji jedva ima deset miliona dolara.

 

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom.