Bojim se da smo mi Grci pogled fokusirali na Grčku jer smo i sami do guše u problemima svoje zemlje, i zato samo kratako bacamo pogled na Evropu.

Ipak, pratimo događaje i konstatujemo da Evropska unija i dalje ide u pravcu ćorsokaka. Posle Bregzita, većina iz politike, privrede i medija je očekivala da će Velika Britanija biti ta koja će imati najviše problema. No, sada uviđamo da je Bregzit na videlo izneo zapravo sve slabe strane Evropske unije.

Pre deset dana, uoči neformalnog samita u Bratislavi, pojavio se čitav niz saopštenja u kojima su izraženi određena nelagoda i obeshrabrenost vođa Evrope. Isto se dogodilo i na samom samitu u Bratislavi: svi vodeći političari Evrope su se pokazali kukavički, našli tek najmanji zajednički činiliac. Rezultat je da su problemi samo odgođeni, a ne rešeni.

Odjednom: poruke bez ikakvog ulepšavanja

Prva takva izjava je stigla od ministra spoljnih poslova Luksembourga, Žana Aselborna. On smatra da Mađarskoj s njenom dvostrukom ogradom od bodljikave žice na granici i potpunim ignorisanjem pravila Brisela, nema mesta u Evropskoj uniji. Odjednom, ministar jedne članice EU, prvi put bez ulepšavanja iznosi svoje mišljenje o drugoj članici EU. Njegovo saopštenje nije imalo nikakve veze sa uobičajenom temom - ekonomskom politikom, već sa etičkim ponašanjem jedne članice Evropske unije. Kao prvi mi u Grci, ali i druge zemlje evropskog juga, navikli smo na svakodnevne optužbe po pitanju ekonomske politike i nepridržavanja dogovora. Nasuprot tome, izjava Aselborna tiče se zajedničkih etičkih pravila o zajedničkom životu članica EU i pridržavanja tih pravila od strane članica.

"Zašto nećete  izbeglice?"

Aselborn nije bio jedini. Dan posle okončanja neformalnog samita u Bratislavi, Torsten Denkler, jedan veoma pouzdani novinar Zidojče cajtunga, napisao je da u svim zemljama koje zahtevaju da se pravila o raspoređivanju izbeglica primenjuju "fleksibilno", ta fleksibilnost mora da važi i kad je u pitanju korist koju te zemlje imaju od Evropske unije. Prvi put da sam negde pročitala taj predlog, mada to misle mnogi građani: "Zašto nećete izbeglice? Prvo uživate u prednostima EU, a onda ništa ne činite za prognane? Ne! To je protiv naše hrišćanske tradicije! Onda mi moramo povesti računa da vi ne uživate prednosti EU!"

S obzirom da mi u Grčkoj patimo pod populističkom i oportunističkom vladom levog diskursa, neki od nas su skloni da poveruju da je problem u Evropi - levica. Međutim, sada vidimo da to nije tako. Vidimo neke zemlje bivšeg Istočnog bloka, poput Mađarske i Poljske, koje se kreću u smeru desnog nacionalizma i, direktno ili indirektno, odbacuju liberalnu demokratiju. One teže režimu sličnom Putinovom. I to je pravi problem.

Grčko-nemačka književnica Eleni Torosi je rođena u Atini, ali je napustila Grčku za vreme vojne diktature u toj zemlji, od 1968. živi u Minhenu. Objavila je više knjiga na nemačkom i grčkom jeziku. Najnovija knjiga je roman "Kad sam ti pokazao kako zvuči svet" (Als ich dir zeigte, wie die Welt klingt). 2009. godine je dobila Orden za posebne zasluge Savezne Republike Nemačke.