Onaj ko želi da bude lep, taj mora i da trpi. Tako ni uklanjanje stidnih dlaka ne prolazi uvek bez bola. To je bilo u modi još u antičko doba, bilo u Egiptu ili u starom Rimu. Žene su se nepoželjnih dlačica rešavale brušenim školjkama ili kamenjem, šišmiševom krvi, mokraćom teleta i magarećom mašću. Posezale su čak i za orpimentom, vrlo otrovnim mineralom koji sadrži arsen. Do modernog brijača ili epilatora trebalo je da proše još dosta vremena.

Priroda je sigurno imala razloga zašto nas je obdarila dlačicama. „One ne rastu tu samo zato što su zaboravljene tokom evolucije, već dlake imaju zaštitnu funkciju“, kaže kulturološkinja i novinarka Mitu Sanjal. One su prirodna barijera za uzročnike bolesti i sprečavaju povrede. Zato Sanjal smatra da nije uverljivo to što se uklanjanje stidnih dlaka u pustinjskim regionima opravdava oskudicom vode i higijenskim razlozima. „Osim toga“, dodaje, „dlake ispuštaju mirisne materije, takozvane feromone, koje nas čine neodoljivim.“

Ta naučnica se intenzivno bavila istorijom ženskih genitalija. Čak je napisala i knjigu o tome pod naslovom „Vulva. Otkriće nevidljivog pola“.

Ukusi su različiti

Kroz vekove su, kaže ona za DW, postojale razne mode što se tiče intimnih frizura. „Ali, nije reč samo o uklanjanju tih dlaka – s njima se i kreativno postupa.“

Bilo da se radi o uklanjanju svih dlačica, ostavljanju malih „dlakavih“ motiva kao što su srca ili cvetići, o pukom šišanju samo toliko da dlačice ne bi virile iz kupaćeg kostima ili o najnovijem trendu – tzv. poštanskoj markici, malom, duguljastom pravougaoniku: kreativnosti u stilizaciji nema granica.

U nekim zemljama, naročito na Istoku, dlake su potpuno nepoželjne – preferira se glatka koža. Islam čak nalaže vernicima: „Neprikladno je pustiti da stidne dlake rastu duže od 40 dana“.

No, u nekim kulturama u Africi ili na Južnom Pacifiku stidne dlake i danas se smatraju znakom plodnosti. „Takođe se može reći“, kaže Sanjal, „da se u zemljama poput Tajlanda ili Japana, u kojima ljudi zbog genetike imaju manje stidnih dlaka, bujni rast smatra poželjnim. Ljudi žele ono što nemaju.“

Intimni delovi tela više nisu privatna stvar

Danas su mediji, a posebno internet, doveli do toga da se stilizacija intimnih područja širom sveta sve više ujednačava. „Kada se brazilska depilacija prvi put pojavila u jednoj od onih popularnih TV-serija 1990-ih, u seriji ’Seks i grad’, potražnja za tzv. brazilkom je eksplodirala. Tada su postavljeni novi standardi, nove norme“, objašnjava Sanjal.

Mediji su sve više prikazivali golu kožu, a intimni deo, koji je do tada bio primarno deo privatnosti, prvi put je postao predmet opšteg i globalizovanog ideala lepote. Čak i u Nemačkoj, gde su stidne dlake u 1980-im još uvek mogle neometano da rastu.

Francuska feministkinja i novinarka Florens Erve u jednoj od svojih knjiga komentarisala je da se nemačke žene mogu prepoznati po svojoj „germanskoj prašumi“. „Posebno je u nemačkom ženskom pokretu bio prisutan taj veliki povratak prirodi i želeli smo da budemo što prirodniji“, objašnjava Mitu Sanjal.

U velikim gradovima širom sveta saloni za depilaciju nicali su kao pečurke posle kiše. Danas stidne dlake uklanja i sve više muškaraca, barem oni mlađe generacije. S epilatorom, vrućim voskom, laserom i električnim brijačima – granice za stilizaciju genitalija praktično ne postoje.

Nisu svi za taj trend

Onaj ko ne prati modu, taj mora da računa na lavinu kritika. Tako je i Madona 2014. godine na Instagramu objavila fotografiju – s dlakama ispod pazuha! „To je bila gotovo politička izjava, jer ona ima veliki uticaj, posebno na mlađe žene“, kaže Sanjal. Ona smatra čudnim to što ljudi smatraju da se dlake odbojne, iako su one prirodna stvar.

I pokojna nemačka glumica Kristine Kaufman je 2014. godine u svojoj knjizi „Žudnja za životom“ (Lebenslust), komentarisala: „Iskreno sam zaprepašćena time kako odrasle žene žele ponovo da postanu predpubertetske devojčice. U moj pojam lepote spadaju i stidne dlake“, napisala je. I još: „One bi trebalo da budu... negovane poput malog vrta. Da ne budu zapušten, ali ni potpuno ogoljen, kao sa kosilicom.“

Na taj način izrazila je stav koji je u skladu s pokretom Body Positivity. Kao što je tu moto: „Svako telo je lepo“, tako sada važi: „Svaka intimna frizura je lepa“. Osuđivanje zbog dlaka koje vire iz bikinija apsolutno je neprihvatljivo.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku