„Dogovor je već bio najavljen“, piše portal Cajt onlajn, „a sada su ministri spoljnih poslova Grčke i Makedonije potpisali i Sporazum o imenu makedonske države. Makedonski ministar Nikola Dimitrov i njegov grčki kolega po dužnosti Nikos Kocijas sastali su se u prisustvu svojih premijera u Psaradesu na Prespanskom jezeru kako bi zapečatili kompromis. Rezultat: republika više ne sme da se zove Makedonija, već – Severna Makedonija.“

„No, da bi ta odluka bila i sprovedena u delo, Sporazum moraju odobriti i parlamenti dvojih zemalja – u Makedoniji bi o tome trebalo da se raspiše i referendum. U obojim zemljama postoji otpor. Konzervativna opozicija u Grčkoj odbacuje dogovor. I makedonska opozicija i predsednik Đorđe Ivanov su protiv Sporazuma“, piše Cajt onlajn.

„FYROM se pretvorila u NMK“, piše komentator portala Zidvest prese Gerd Markert: „Bizarne skraćenice, kao što je bizaran bio i spor između Atine i Skoplja oko imena bivše jugoslovenske republike. Grčka se tom imenu protivila decenijama.“

„Sada su se dva premijera dogovorila. Kompromis zvani Severna Makedonija mogao bi da otkloni blokadu koja je dosad stajala na putu Makedonije u EU i NATO. Odatle je i vršen pritisak da se spor konačno okonča. Doduše, u obojim zemljama postoji i veliko protivljenje tom rešenju. Ujedinjeni nacionalisti su digli glas. Grčki šef vlade Aleksis Cipras preživeo je glasanje o nepoverenju u grčkom parlamentu, ali će na unutrašnjepolitičkom planu ostati pod pritiskom, baš kao i njegov makedonski kolega po dužnosti Zaev. Kome se protivi i njegov šef države. Još ni izdaleka ne može da se predvidi kako će ovaj konflikt biti rešen. Nacionalizam u Evropi jeste problem kojem se ne može doskočiti kreativnim imenovanjem.“

„Jedan problem manje“, piše Noje osnabriker cajtung: „Makedonija sme da se zove Makedonija, uz dodatak: severna. Time bi jedan višedecenijski, vrlo bizaran, konflikt, mogao da se okonča na miran način. Mogao bi. Ali, konzervativci i nacionalisti u obojim zemljama će se protiviti svim sredstvima. U Grčkoj je spor oko imena upravo poslužio kao povod za pokušaj da se obori vlada Aleksisa Ciprasa.“

„Spor koji spolja posmatrano izgleda kao lakrdija, mogao bi da posluži kao primer za učenje kako jedna diskusija počinje da vodi neki svoj život. Pravi povod – neke suviše provokativne formulacije u ustavu još uvek mlade Republike – odavno je oktlonjen, ali je spor rasplamsan na drugom nivou. Tako se neko vreme aerodrom u Skoplju zvao „Aleksandar Veliki“. Naposletku, obe strane smatraju tog vladara delom svog nacionalnog nasleđa.“

„Ali, to je i primer za ono što može da se desi kada jedna od posvađanih strana drži u rukama duži kraj poluge. Otkako postoji spor, Atina blokira približavanje Makedonije Evropskoj uniji i NATO-savezu. Zašto? – Zato što može“, piše Noje osnabriker cajtung.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android