Kredi Svis (Credit Suisse) preduzima „odlučne mere“ za jačanje svoje likvidnosti i u tu svrhu će od Švajcarske nacionalne banke (SNB) da pozajmi iznos do 50 milijardi švajcarskih franaka, saopštila je uprava banke. Takođe je istaknuto da je taj kredit potpuno osiguran prvoklasnim imovinskim vrednostima. Osim toga, banka je ponudila izdavanje ovršnih isprava za uplatu u gotovini do tri milijarde franaka.

Te najavljene mere usledile su nakon što je švajcarska agencija za finansijski nadzor obećala banci kredi Svis pomoć za očuvanje likvidnosti, s obzirom na to da je vrednost deonica te banke u sredu 15. marta pala za 30 odsto. Na taj način Kredi Svis je postala prva globalno sistematski relevantna banka koja je nakon velike financijske krize dobila takvu pomoć.

Samo nekoliko časova  nakon što je objavljeno da će Kredi Svis da pozajmi novac, vrednost deonica banke ponovno je porasla. Najpre je skočila na gotovo 33 odsto, da bi se potom stabilizovala na plusu od 18 procenata.

Banka bogatih klijenata

Kredi Svis je globalna švajcarska banka i jedna od najvećih svetskih banaka. Posebno je poznata po poslovanju s veoma bogatim klijentima. Banka je osnovana u 19. veku i igra veliku ulogu u švajcarskoj privredi, ali i u globalnom finansijskom sistemu. Poslednjih godina, međutim, ona je zbog raznih skandala i gubitaka poprilično izgubila na ugledu.

Osim toga, Kredi Svis se upravo nalazi u sred opsežnog prestrukturiranja koje košta milijarde, a podrazumeva i ukidanje 9.000 radnih mesta. Banka ubuduće želi da se usredsredi pre svega na poslovanje s milionerima i milijarderima, i više ne namerava da se bavi rizičnim investicionim bankarstvom.

Švajcarska nacionalna banka i agencija za nadzor financijskih tržišta Finma, prethodno su u zajedničkom saopštenju objavili da Kredi Svis ispunjava sve uslove za sistematsko relevantne banke što se tiče kapitala i likvidnosti. Takođe se ističe da trenutno nema nikakvih naznaka da bi problemi američkih banaka mogli da utiču na švajcarske.

Pad vrednosti izazvao zabrinutost širom sveta

Kolaps nekoliko regionalnih američkih banaka proteklih je dana izazvao nesigurnost u bankarskom sektoru. To se posebno odrazilo na Kredi Svis, koja je ionako već bila nestabilna.

Ulagači su počeli da se povlače i zbog toga što je u sredu (15.3.) veliki saudijski deoničar, Saudijska nacionalna banka, objavio da švajcarskoj banci ne može da stavi na raspolaganje dodatna finansijska sredstva. Kredi Svis je prošle godine zabeležio gubitak od 7,3 milijardi franaka, a klijenti su u tom periodu povukli uloge u vrednosti od 123 milijarde.

Dramatični pad vrednosti deonica te banke, koja je u Švajcarskoj druga po veličini, izazvao je i pad vrednosnih papira i drugih evropskih banaka. Indeks bankarske branše, Stoxx Europe 600 Banks, pao je za 6,9 odsto. U Nemačkoj su udeli Komercbanke izgubili na vrednosti 8,7 procenata – ali danas su se te vrednosti ponovo oporavile.

Agencije za finansijski nadzor širom sveta, vlade i druge finansijske institucije pokušavaju da procene rizike. Pojedine vlade su iza kulisa zatražile od Švajcarske da preduzme potrebne mere – što je potom i učinjeno. „Finma i SNB prate razvoj veoma detaljno i u vezi s tim su u bliskom kontaktu s ministarstvom finansija kako bi se obezbedila finansijska stabilnost“, navodi se u saopštenju tih dveju institucija.

Nemački ministar: kreditne ustanove su „stabilne“

Stručnjaci smatraju da kriza velike švajcarske banke prevazilazi nacionalne okvire. Oni kažu da je njena relevantnost znatno veća nego ona srednje velikih američkih banaka koje su prethodno otišle u stečaj. Kredi Svis je suviše velika i suviše umrežena u globalnom finansijskom svetu da bi se dozvolila njena propast. Insolventnost te banke imala bi katastrofalne posledice po svetski finansijski sistem i povukla bi za sobom i mnoge druge banke. Zato su akcije Švajcarske nacionalne banke za spasavanje potpuno opravdane, slažu se stručnjaci.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner je izjavio: „Mi sa našim BaFin-om imamo sposoban finansijski nadzor, a i imamo i nacionalnu banku koja ima tradiciju politike stabilnosti. Zato možemo veoma jasno da kažemo: nemačke kreditne ustanove – privatne banke, štedionice, zadružni instituti – su stabilne. I nastavljamo da se staramo da to tako i ostane.“

ajg (ard/agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.