Rast kamatne stope najpre će se negativno odraziti na potrošače i preduzetnike. Kamata Evropske centralne banke imala je tokom poslednje dve godine najnižu stopu u istoriji, a svrha joj je bila da podstakne privredu tokom finansijske krize. Međutim, zbog sve većeg rizika od rasta inflacije, predstavnici Evropske centralne banke odlučili su da dosadašnju stopu od 1 odsto povećaju za 0,25. Banke koje budu posuđivale novac od Evropske centralne banke automatski će povećati kamatne stope svojih kredita, što će se najpre odraziti na džep potrošača i preduzetnika.

Povišica od 0,25 odsto se na prvi pogled možda i ne čini nekom velikom sumom. Međutim, znatno će je osetiti oni koji, na primer, žele da podignu kredit od 200.000 evra za kupovinu nekretnine u Berlinu. Finansijski savetnik Ekehard Enkelman objašnjava:

“Tokom celog niza godina, odnosno roka otplate kredita, to će sigurno biti od osam do 12 ili 13 hiljada evra više, a to je veoma mnogo novca.”

Svoju skepsu ne kriju ni ekonomski stručnjaci. Smatraju da će skuplja kamata, a time i skuplji krediti biti kočnica za nove investicije preduzetnika i svakodnevnu potrošnju. Nedostatak investicija i pad opšte potrošnje negativno će se odraziti na celokupnu ekonomsku moć. To potvrđuje i primer Sandre Vicke, vlasnice jedne reklamne agencije. U njoj zapošljava 20 radnika, a planirala je i njeno širenje. Za početak joj je potreban kredit za novu štamparsku presu koja košta 160.000 evra. Rastom kamate, raste i Sandrina nesigurnost.

“Sada razmišljamo! Rastom kamatne stope, rastu i naši troškovi nabavke. Kao preduzetnica sve to moram prethodno da izvagam i vidim mogu li sebi uopšte još priuštiti takvu jednu investiciju.”

Nova odluka Evropske centralne banke ima i svoju drugu, pozitivnu, stranu medalje. Od povećanja kamatne stope Evropske banke profitiraće štediše, koji će za oročenu štednju dobijati malo veće kamate u odnosu na dosadašnje, koje su imale više simboličnan karakter.

Autor: Selma Filipović

Odg. urednik: Jakov Leon