To je kraj dugotrajnog nuklearnog spora s Iranom. Trinaest godina se pokušalo sve što je bilo moguće i sada je usledio zaista istorijski trenutak kada su visoka komesarka Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Mogerini i iranski ministar spoljnih poslova Zarif zvanično objavili okončanje spora.

Tek kada pogledamo taj dugačak, trnovit put do dogovora, možemo da shvatimo koliko je mukotrpan i – upravo zato – vredan sporazum s Iranom.

Opasna avantura

Bilo je bezbrojnih razgovora, neuspelih pregovora, kratkoročnih odluka, vojnih pretnji i opsežnih sankcija. Ne treba zaboraviti ni čudne napade na iranske nuklearne fizičare, sabotaže i misteriozne kibernetičke napade na iranska nuklearna postrojenja.

Godinama je postupanje Irana u atomskim pregovorima bilo obeleženo taktikom odugovlačenja. Rukovodstvo u Teheranu je čak tvrdilo da sankcije nemaju efekta. Ali ipak se zahtevalo njihovo što hitnije ukidanje.

Rešavanje nuklearnog spora veliko je diplomatsko dostignuće u mandatu američkog predsednika Obame i istovremeno pobeda umerenih snaga u Iranu koje su napokon prepoznale duh vremena i distancirale se od opasne nuklearne avanture svoje zemlje.

Nestabilna situacija

Dakle, za sada se sve odvija po planu. Ali trezveno gledajući, pobeda razuma je bila tesna i situacija je zato nestabilna. Osim toga, postoje brojni protivnici nuklearnog sporazuma, prisutni na svim mogućim nivoima: nacionalnim, regionalnim i međunarodnim.

Iransko stanovništvo slavi ukidanje sankcija, ali u centrima moći u Iranu postoje i druge grupe koje su godinama profitirale od rastuće napetosti i nasilja u regionu. Upravo tim grupama su potrebne SAD kao neprijatelj – kako ideološki, tako i finansijski. Mnogi su u senci sankcija i krizi koja je bila njihov rezultat, stekli ogromno bogatstvo. To su oni čije pristalice napadaju ambasade, stalno izlaze na ulice i uzvikuju parole mržnje protiv Izraela i Zapada, pale zastave.

Neprijatelji diplomatskog rešenja i povratka Irana u međunarodnu zajednicu deluju zajednički. Moglo bi se reći da jastrebovi u Iranu, izraelski premijer Netanjahu, američki predsednički kandidat Tramp i saudijski kralj Salman imaju zajedničke ciljeve. Jer oni se boje približavanja Irana Zapadu.

Ne treba očekivati čuda

Sankcije su teško pogodile iransku privredu. Zastarela industrija, nedostatak investicija, slab nou-hau i ograničavanje trgovine, pre svega kod izvoza nafte i gasa, teško je nasleđe besmislenog nuklearnog programa. Bilans je sledeći: potrošene su milijarde dolara, proigrane političke šanse za temeljne promene arapskog sveta – Iran je bio izolovan kao nikada pre.

Ukidanje sankcija je nužna pretpostavka za poboljšanje loših socijalnih prilika, ali to bez sumnje nije ključ za rešavanje svih problema. Zato ne bi trebalo očekivati čuda.

Mirno rešenje nuklearnog spora je pobeda razumnih snaga u Iranu. Sada one moraju taj uspeh da brane od napada iznutra i spolja. Sve drugo bila bi stranputica!