Reklamni video-snimci na Tiktoku, potraga za vozačima na Instagramu, dogovaranje termina preko Telegrama… Posao posao krijumčara ljudi sada se dogovara gotovo isključivo na društvenim mrežama. „Nemačka je glavna meta u EU“, navodi se u novom izveštaju o situaciji u vezi s krijumčarenjem koji je objavila Savezna kriminalistička policija (BKA). Izveštaj bi mogao da bude osnova za nemačku vladu da donese odluku da li će produžiti granične kontrole na istoku i jugu zemlje.

Od oktobra 2023. pojačane su kontrole na granicama sa Češkom, Poljskom i Švajcarskom. Savezna policija već duže vreme je u akciji zbog migracija na granici sa Austrijom. Zbog proširenih kontrola otkriveno je znatno više krivičnih dela: u izveštaju je zabeleženo 7.924 krijumčarenja za 2023. godinu, što je 60 odsto više nego u prethodnoj godini.

Pritom krijumčari postaju sve nemilosrdniji. BKA navodi da je „povećan takozvani kontejnerski šverc“, u kojem su ljudi mnogo češće izloženi riziku od „nedostatka kiseonika, dehidracije, hipotermije ili povećanog rizika od povreda“.

Najčešći tip vozila koji se koristi za to su mali kombiji. Oni se lako iznajmljuju i ne zahtevaju posebnu vozačku dozvolu. Prosečan broj osoba koje budu ugurane u tovarni prostor prilikom krijumčarenja se u roku od godinu dana gotovo udvostručio – sa deset na 19.

Glavni put vodi preko Poljske

Zvaničnici su uhapsili skoro 40.000 ljudi za koje se „sumnjalo na ilegalno prebacivanje“, navodi se u izveštaju. Skoro polovina njih bili su državljani Sirije, a turski državljani čine četvrtinu. Više od trećine pešači kada ih pronađu policajci – ali su obično prethodno izbačeni iz kombija, pokazuju istrage BKA.

Glavna ruta vodi preko Poljske: više od 40 odsto prokrijumčarenih ljudi došlo je preko nemačko-poljske granice, a trećina preko Austrije. Nemačko-češku granicu prešlo je oko 22 odsto onih koji su ušli u zemlju.

Od Belorusije do Nemačke

Prema izveštaju, tipičan švercer je muškarac i ima između 25 i 39 godina. Deset odsto osumnjičenih su Nemci, tako da je velika većina iz inostranstva, mahom Sirijci. Međutim, čitavim švercerskim bandama u oblasti organizovanog kriminala često „dominiraju nemački državljani“.

Takođe se uočava da Ukrajinci sve više ulaze u švercerski posao. Oni pre svega iz Belorusije u Nemačku dovode Avganistance ili Sirijce.

Koje su prednosti granične kontrole?

Izveštaj takođe nudi početnu naznaku kontroverznog pitanja za šta su granične kontrole korisne. Većina ljudi prokrijumčarenih 2023. pokušala je to u letnjim mesecima, od jula do septembra. Njihov broj blago opada u oktobru, a zatim se značajan pad beleži u novembru.

To verovatno nije samo zbog težih vremenskih uslova. Nemačka BKA taj pad pripisuje pre svega ponovnom uvođenju unutrašnjih graničnih kontrola sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom, kao i merama koje je policija Srbije preduzela na tzv. balkanskoj ruti.

Dakle, kontrole imaju nekog efekta. Krijumčarenje postaje vidljivije i istrage mogu da se pokrenu. One pružaju važne naznake o tome koje rute postaju frekventnije i koje poslovne prakse se povećavaju.

Broj zahteva za dobijanje azila se povećava

Ali, pažljiviji pogled na statistiku takođe pokazuje da je – iako je broj krijumčarenih i neovlašćenih ulazaka opao nakon što su granične mere uvedene – broj zahteva za dobijanje azila porastao. Prema podacima nemačke Savezne službe za migracije i izbeglice, u oktobru i novembru 2023. to je bilo znatno iznad nivoa iz prethodne 2022. godine. Pritom broj tražilaca azila nije opao odmah kada su mere počele.

Za 2024. se, međutim, može reći da je taj trend u padu – što nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer pripisuje graničnim kontrolama. Sasvim je moguće da i drugi faktori, kao što su povećane deportacije, takođe igraju ulogu.

„Krijumčari traže druge sporedne puteve za ulazak u zemlju“, kaže Andreas Roskopf iz policijskog sindikata (GdP). A onda, kada su već u zemlji, podnose zahteve za dobijanje azila. Osim toga, ne treba zanemariti ni sledeće: „Svakoj osobi koja izrazi želju za dobijanjem azila tokom graničnih kontrola, generalno mora biti dozvoljen ulazak u zemlju da bi se taj zahtev ispitao“, kaže Roskopf. To znači zaustavljanje potencijalnih tražilaca azila na granici – ali to je retko moguće.