Napetosti oko Ukrajine podsećaju na situaciju iz 2014. kada je Rusija zauzela poluostrvo Krim, kaže Kristof Hojsgen, raniji savetnik Angele Merkel za bezbednosnu politiku i ambasador Nemačke u UN.

„Kada su je udarile sankcije, Rusija je smanjila napade. Ne želimo da vidimo ponavljanje te situacije. Ovaj put hoćemo da stavimo do znanja da će reakcija biti vrlo snažna tako da Rusija tačno zna šta će se desiti ako preduzme korak koji je Putin nagovestio da će preduzeti“, kaže Hojsgen za DW.

Na opasku da još nema liste mogućih sankcija na evropskoj strani, i pitanje koliko je Zapad ujedinjen, Hojsgen kaže da postoji jedinstvo u nemačkoj Vladi i jedinstvo sa SAD: „Mislim da smo, uzgred budi rečeno, vrlo zadovoljni načinom na koji naši američki prijatelji ovo koordinišu.“

-pročitajte još: Nemačka traži ulogu posrednika u ukrajinskom sukobu

Kristof Hojsgen, koji je savetovao bivši kancelarku i u pitanjima Zapadnog Balkana, te uskoro treba da nasledi Volfganga Išingera na čelu Minhenske konferencije o bezbednosti, upitan je o spremnosti Nemačke da pripreti Rusiji gašenjem Severnog toka 2. Taj gasovod je dovršen, ali još nije pušten u rad. Takođe, Nemačka je odbila da naoružava Ukrajinu.

„Nemačka igra veoma važnu ulogu. To smo imali i prošli put, nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, kancelarka Merkel je bila ta koja je zajedno sa predsednikom Olandom dovela za sto predsednike Porošenka i Putina. Postavili smo sporazum iz Minska, zaustavili smo agresiju“, kaže o tome Hojsgen.

Povodom pitanja gasovoda podseća na poslednju izjavu kancelara Olafa Šolca da gas tuda ne bi potekao ako bi Rusija izvršila invaziju. „Veoma, veoma je važno da jasno kažemo Rusima da ništa neće biti na stolu ako ponovo upadnu u Ukrajinu“, dodaje Hojsgen.

„Ljudi su vrlo nesrećni u post-sovjetskom svetu“

Na pitanje šta Putin zapravo hoće, sagovornik DW odgovara: „Putin… Znate, sa njim morate dugo da se preganjate. Videli smo to u čitavom post-sovjetskom prostoru. Videli smo to u Gruziji. Videli smo to u Ukrajini. Videli smo prošle godine u Belorusiji. Videli smo pre nekoliko nedelja u Kazahstanu. Ljudi su vrlo nesrećni u post-sovjetskom svetu. I Putin se, naravno, pribojava da bi to moglo da se prelije i u Rusiju. Zato on igra vrlo tvrdo sa opozicijom.“

„Trenutno je Putin na vrlo nacionalističkom kursu tamo gde vidi svoje stanovništvo, kada pogledate medije u Rusiji, svi su vrlo nacionalistički nastrojeni – tako Putin misli da može da održava dobro raspoloženje ljudi i da ne mora da se suoči sa otporom kao u drugim zemljama“, dodaje Hojsgen i zaključuje:

„Istovremeno mislim da smo postupili odlično kao međunarodna zajednica, sve kanale držali otvorenim, govorili jasno i otvorili mogućnost da se Putin izvuče iz situacije u koje sebe doveo tako da sačuva obraz.“

Podsećajući na raniju Putinovu izjavu da je raspad Sovjetskog Saveza najveća katastrofa dvadesetog veka, Hojsgen ocenjuje da Putin želi „neku vrstu SSSR u ruskom stilu“. „On pokušava da destabilizuje Evropsku uniju, druge države, jer ne želi da naš model uspe, jer bi to njegove građane moglo dovesti na ideju da i oni požele demokratski život.“

Aktivnija uloga Nemačke

Na pitanje gde je Evropa između supersila SAD i Kine, Hojsgen kaže: „Nemačka je preuzela mnogo aktivniju ulogu u svetskoj politici, i ljudi to traže. Kada pogledate na Balkan, tamo smo vrlo aktivni. Znate, kancelarka Merkel je imala konferenciju o Libiji gde smo pokušali da izvedemo Libiju na put demokratije i u tome ostvarili određeni uspeh. Sada smo aktivniji i u pojasu Sahela.“

„Mi branimo međunarodni poredak zasnovan na pravilima. I to je naša pozicija i kada se radi o konfliktima koje vidimo s Kinom. Insistiramo na vladavini zakona. Nismo na ovoj ili onoj strani, već insistiramo na poštovanju međunarodnog prava, povelja UN, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. To je naša pozicija“, zaključuje novi šef Minhenske konferencije o bezbednosti u razgovoru za DW.

mk/sb/nr

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.