Trezveno, pragmatično i – što tiše. Tako Olaf Šolc vodi politiku. Možda malo previše tiho u poslednjih nekoliko nedelja. Kancelar je kod kuće prilično izgubio na rejtingu u anketama, a na međunarodnom planu je optužen da u ukrajinskoj krizi nije zauzeo jasan stav.

-pročitajte još: Promašena misija: Šolc posetio Bajdena i ništa nije doneo

Kritikuju ga pre svega zbog odbijanja Nemačke da isporuči oružje Ukrajini. Taj stav je nailazio na malo međunarodnog odobravanja i pod kancelarkom Angelom Merkel. Uostalom, nemački proizvođači oružja godinama dobro posluju sa Egiptom, Izraelom i Kurdima. U čemu je razlika?

S čuđenjem je registrovano i to da je nemačka vlada dugo pokušavala da se na spisku mogućih sankcija ne nađe Severni tok 2. Gasovod koji prolazi kroz Baltičko more, od Rusije do Nemačke, je „projekat privatnog sektora“, a proces odobravanja je „potpuno apolitičan“, rekao je Olaf Šolc u decembru.

Iznervirani kancelar

Da li je Nemačka još uvek pouzdan saveznik – pitanje je koje se pre svega postavlja u SAD. To su „gluposti“, odgovorio je Šolc neobično grubo za CNN u ponedeljak u Vašingtonu, nakon razgovora s predsednikom Džozefom Bajdenom. Kancelar je vidno iznerviran što se percepcija javnosti toliko razlikuje od toga kako on i njegovi savetnici vide i planiraju situaciju.

Iz njegovog kabineta kažu da se iza kulisa nedeljama naporno radi na pronalaženju mirnog rešenja za ukrajinsku krizu. Pored toga, postoji stalna koordinacija s evropskim i transatlantskim partnerima o tome šta bi trebalo da se desi u slučaju dalje eskalacije.

„Intenzivno smo se pripremali kako bismo zaista mogli da preduzmemo neophodne sankcije u slučaju vojne agresije na Ukrajinu“, rekao je kancelar u Vašingtonu.

-pročitajte još: Sukob Zapad-Rusija sve veći je problem za Balkan

Vladimire, moramo da razgovaramo!

Zašto to javnost ne primećuje? Da li je to greška u komunikaciji? „Ova nemačka vlada imala je peh što je preuzela dužnost upravo kada je ova kriza politički eksplodirala i razvila se u veliku transatlantsku, evroatlantsku krizu“, kaže Volfgang Išinger, doskorašnji šef Minhenske bezbednosne konferencije.

Pre samo nekoliko dana, i Išinger je kritikovao vladu u Berlinu zbog njene politike prema Ukrajini, a sada je štiti? „Treba poštovati činjenicu da Šolc, koji se kao kancelar nikada nije lično sreo s Putinom ili Bajdenom, ne može kao Makron jednostavno da pozove telefonom i kaže: ’Vladimire, moramo sad da razgovaramo o tome i tome’.“

Sedmica diplomatije

Francuski predsednik je u ponedeljak u Moskvi pet sati u pregovarao s ruskim predsednikom. Zatim je odleteo u Kijev kod ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, a zatim u Berlin. U utorak uveče je razmenio mišljenja s Olafom Šolcom i poljskim predsednikom Andžejem Dudom.

„Vajmarski trougao“ je naziv formata diskusije između te tri zemlje i postoji već 30 godina. Kancelar ga je sazvao u Berlinu zbog ukrajinske krize. To nije ništa manje nego diplomatska ofanziva kojom Olaf Šolc hoće da se izvuče iz defanzive. Posle Vašingtona, planirane su i posete Kijevu 14. i Moskvi 15. februar.

U međuvremenu – mnogobrojni gosti u Berlinu. Posle „Vajmarskog trougla“, u sredu se očekuje šef danske vlade, a u četvrtak šefovi vlada Estonije, Litvanije i Letonije. Baltičke zemlje su na liniji sa Poljskom u vezi s gomilanjem ruskih trupa. „Mi smo u najtežoj situaciji od 1989“, ocenio je Andžej Duda u utorak uveče u Berlinu.

Šta će biti sa Severnim tokom 2?

Istočni Evropljani postaju sve nervozniji zbog onoga što Duda naziva raspoređivanje ruskih trupa „bez presedana“. Želeli bi da se prema Moskvi nastupa oštrije i da se izvrši veći pritisak. „Potrebni su nam jedinstvo i solidarnost i ne smemo da napravimo korak unazad i verujem da imamo potrebne instrumente“, kaže Duda.

Prema mišljenju Poljaka jedan od tih instrumenata je i – Severni tok. Dvostruki gasovod povezuje Rusiju s Nemačkom preko Baltičkog mora. Severni tok 2 je završen, ali još nije u funkciji.

„Ako Rusija, na primer, s tenkovima i trupama pređe granicu sa Ukrajinom, Severnog toka 2 više neće biti“, rekao je u ponedeljak predsednik SAD. Kancelar koji je stajao pored njega se, pak, izmigoljio. Severni tok 2 – Olaf Šolc to ime ne želi ni da izgovori.

Mnogi u SPD imaju razumevanja za Rusiju

Ta uzdržanost nije slučajna. Šolc mora da uzme u obzir raspoloženja u sopstvenoj partiji. U SPD je tradicionalno široko rasprostranjeno razumevanje za Rusiju. Mnogi na levom krilu stranke sebe sagledavaju u tradiciji nekadašnje politike SPD prema Istoku i s njom povezanog približavanja Rusiji (Vili Brant). Političari SPD iz pokrajina na istoku zemlje teže da slede interese ekonomske politike koji sežu do starih veza iz vremena DDR-a.

Severni tok 2 se završava u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija. Manuela Švezig (SPD), premijerka te severoistočne nemačke pokrajine, godinama čini sve da obezbedi izgradnju gasovoda – kao i njen stranački kolega i bivši kancelar Gerhard Šreder, lični prijatelj Vladimira Putina.

Bivši kancelar u biznisu s gasom

Šreder je prešao u biznis s ruskim gasom odmah nakon poraza na izborima 2005. On je predsedavajući odbora akcionara kompanije „Severni tok AG“ i predsednik odbora direktora „Severni tok 2 AG“. Pored toga, on je i šef nadzornog odbora ruske državne energetske kompanije „Rosnjeft“. Nedavno je nominovan i za nadzorni odbor ruskog „Gasproma“.

Predstavnik nemačkih demohrišćana (CDU/CSU) u Odboru za spoljne poslove Bundestaga, Roderih Kizeveter (CDU) pretpostavlja da se iza Šrederove nominacije krije kalkulacija Kremlja. Na to bi trebalo gledati kao na „potez Rusije da podeli nemačku vladu po pitanju potencijalne sankcije – zaustavljanja Severnog toka 2 – i na taj način diskredituje Nemačku u celini.“

„Ja sam kancelar!“

Kancelar Olaf Šolc oštro se suprotstavlja takvim tvrdnjama. U Vašingtonu je za CNN rekao: „On (Šreder) ne govori u ime vlade. On ne radi za vladu. On nije vlada. Ja sam sada kancelar i politička strategija Nemačke je to što čujete od mene.“

Međutim, kada je reč o sankcijama, ta strategija ostaje nejasna. Kancelar nikako jasno da kaže da li će Nemačka, u slučaju slučaja, odustati od Severnog toka 2 ili ne.

Šolc je to pravdao time da Nemačka ne želi da naruši svoju ulogu posrednika i da neće da „sve stavi na sto“, jer – neophodno je da i Rusija shvati da bi „tu moglo da se desi mnogo više od onoga s čim su možda i sami računali.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.