Milion kuna (135.000 evra) dodelilo je Ministarstvo poljoprivrede lovcima prošle sedmice da se intenzivnije posvete lovu lisice i čaglja širom Hrvatske. Potonja zver, srodnik šakala i kojota, obitava uglavnom na obali i ostrvima južnog Jadrana, no lisice ima svuda u znatnom broju. Istaknuta tarifa iznosi 80 do 95 evra po primerku jedne ili druge vrste, što je cifra koja bi svakako trebalo da dodatno stimuliše izlov.

Jednostavnim računom, dakle, ako uzmemo srednju vrednost ulova, dolazi se do ciljanog broja od preko 1.500 odstreljenih ili otrovanih jedinki dve vrste. Dok lovačka udruženja pozdravljaju takvu meru, aktivisti za zaštitu životinja oštro je kritikuju.

Iz Mreže za zaštitu životinja koja okuplja 43 domaća udruženja žale se nisu dobili zvanični odgovor iz ministarstva kojem su poslali protestni dopis.

Uspešna oralna vakcinacija lisica

Priupitali smo zato suprotstavljene strane o njihovim stavovima. Od ključnih razloga za lovnu kampanju, pak, naglasak u saopštenju ministarstva stavljen je na tezu da lisice i čagljevi smanjuju broj lovne divljači kojom se hrane, te da prenose određene bolesti.

„Navedene razloge za ubijanje velikog broja životinja smatramo nedovoljno argumentovanim i bez podloge u stručnim analizama i naučnim istraživanjima“, kaže na to Stela Cota, prva žena Mreže za zaštitu životinja.

Ona navodi da je samo Ministarstvo poljoprivrede svojim objavama proteklih godina već opovrglo sadašnje tvrdnje: „Ministarstvo od 2011. uspešno sprovodi, dvaput godišnje, program oralne vakcinacije lisica radi iskorenjivanja besnila, zbog čega je prošle godine najavilo da bi Hrvatska 2018. mogla biti proglašena zemljom slobodnom od bsenila.“

Hrvatski lovački savez (HLS) za DW potvrđuje podatak o uspešno suzbijenom besnilu kod lisica. „Time je, prema podacima s terena došlo do povećane i nekontrolisane brojnosti populacije lisica. Takođe, došlo je i do pojave oboljenja lisica od šuge koja je opasna i prenosi se na domaće životinje, kućne ljubimce i čoveka.“

Po njima, problem predstavlja to što lisica nema prirodnog neprijatelja. Pa će ga očito nadomestiti čovek, naročito zbog toga što se lisica zbog hrane – uglavnom otpadaka – šire u urbana i ruralna naselja.

I čovek ima nagon da zaštiti sebe

Aktivisti na strani životinja ipak insistiraju na drugoj tezi – grabljivice smetaju lovcima jer love ono što lovi i čovek. „Zbog nedostatka hrane životinjskog porekla – jer su takve životinje poubijali lovci – gladni čagljevi i lisice prisiljeni su da traže hranu na smetlištima i u blizini ljudskih naselja. Radi se o zatvorenom krugu u kojem su glavni uzrok problema lovci, a stradaju životinje koje samo slede nagon za preživljavanjem“, rekla nam je Cota.

Ona podseća na studiju Ministarstva poljoprivrede o čaglju, objavljenu 2015. godine. Tamo se navodi da se čagalj hrani najvećim delom sitnijim životinjama poput glodara, reptila, vodozemaca, riba, insekata i pužev. Tu su još i strvine, otpaci i biljke. Nije zabeleženo da čagalj napada domaće životinje, a kamoli čoveka. Radi se o zveri teškoj samo desetak kila. A on nije ni ozloglašeni prenosnik bolesti.

Aktivisti zaključuju da je iznos od milion kuna, odnosno nagrade od 600 do 700 kuna po glavi, sasvim u nesrazmeri s troškom odstrela. A taj se novac mogao bolje upotrebiti u cilju postizanja mirnog suživota ljudi i divljih životinja.

„I kod čoveka, kad je ugrožen njegov životni prostor u naselju ili u dvorištu, javlja se prirodni nagon za sopstvenu zaštitu“, poručili su nam o tome iz lovačkog saveza. Predstavnici lovaca pri tom su priznali da se ljudi ponekad neopravdano osećaju ugroženim i traže pomoć od vlasti i lovačkih udruženja.

Ipak, mišljenja su da u ovom trenu postoje opravdani motivi za obimniji izlov čaglja i lisice. Po njima, u pitanju je nekontrolisano povećanje njihovog broja, često opravdani strah od širenja u zone naseljene ljudima, te istiskivanje drugih vrsta iz šume.

Hrvatskoj treba humanija strategija

Mreža za zaštitu životinja na sve to sugeriše drukčiji pristup. On je svakako zahtevniji, ali dugoročno efikasniji. „Umjesto pogodovanja lovačkom lobiju“, kazala nam je Stela Cota, „u Hrvatskoj treba utvrditi humanu strategiju za rešavanje problema s povećanim brojem čagljeva i lisica.“

To uključuje smanjenje odstrelnih kvota za lovnu divljač koja je prirodni plen čagljeva i lisica, nastavak sprovođenja oralne vakcinacije lisica, odgovorno ponašanje ljudi. Odgovornost podrazumeva ograđivanje dvorišta, izbegavanje hranjenja divljih životinja i ostavljanja smeća koje bi bilo dostupno životinjama.

Nadalje, zaštitnici životinja traže efikasnije kontrole veterinarske inspekcije, kako bi se smanjilo izlaganje animalnog otpada nastalog nakon guljenja i odstranjivanja unutrašnjih organa divljači nakon lova, te klaničnog otpada. Konačno, neophodna je bolja edukacija ljudi o normalnosti bliskog kontakta s divljim životinjama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android