Poslednje žrtve u Bagdadu pale su u subotu. Prema očevicima, reč je o četvorici muškaraca na koje su vatru otvorile snage bezbednosti, prenosi agencija dpa. Oko dvesta mahom mladih ljudi blokiralo je ulicu, paleći gume i sukobljavajući se sa policijom.

U subotu su iračka televizija NRT i televizija Al Arabija koja je u saudijskom vlasništvu saopštile da su napadnute njihove prostorije u glavnom gradu Iraka. Prema tim navodima, nepoznati batinaši su upali u redakciju, tukli novinare i uništili opremu zbog čega NRT nakratko nije emitovao program.

U drugim gradovima Iraka prijavljeni su napadi na centrale političkih stranaka.

Korupcija svuda

Protesti u zemlji koja se broji u najznačajnije proizvođače nafte na svetu nisu došli niotkuda. Još prošle godine se demonstriralo u Basri na jugu zemlje gde je centar naftne industrije. Tamo su se naime hiljade ljudi razbolele zbog zagađene vode za piće.

Ovog puta je, kako se veruje, jedan od okidača bila i smena popularnog generala Abdela Vahaba al Sadija. Njegovi podržavaoci ga vide kao čoveka koji se suprotstavlja uticaju šiitskih paravojski pod kontrolom Irana. Na protestima se mogu videti i plakati sa njegovim likom.

Međutim, masovno nezadovoljstvo pre svega je socijalne prirode. „Iračani imaju osećaj da se država na neki način razvija i da se mnogi sve više bogate, ali da veliki deo stanovništva u tome ne učestvuje, naprotiv: živi sve lošije“, kaže za DW Danijel Gerlah, glavni urednik nemačkog magazina „Zenit“ posvećenog Bliskom istoku.

Irak se na indeksu korupcije Transparenci internešnala kotira na samom dnu – 168. mesto od 180 zemalja.

Gerlah kaže da je za stanje u Iraku odgovoran komplikovan sistem u kojem vlast dele različite konfesije i narodi, a svako gleda da ugrabi koliko može i zadovolji svoju klijentelu. „Uz to imamo fenomen da narod uglavnom ima ulogu molioca, a država se postavlja kao dobročinitelj“, kaže ovaj novinar.

Sukob između šiita?

Premijer Abel Abdel Mahdi je nazvao proteste „opravdanim“, ali je rekao da nema „čarobne formule“ da se stanje smesta popravi. Pa ipak je vlasti u Bagdadu i nekoliko drugih gradova proglasila policijski čas i blokirala pristup internetu u čitavoj zemlji.

Brutalna reakcija policije odnela je do sada stotinu života dok je preko 4.000 ljudi povređeno. „Iračke snage bezbednosti nisu obučene da se nose sa masovnim demonstracijama već da se bore protiv naoružanih pobunjenika poput onih iz Islamske države. Opremljeni su teškim naoružanjem i mašinskim puškama“, kaže Gerlah.

Protesti se mahom dešavaju u gradovima gde živi šiitskom većina, dok suniti i Kurdi do sada nemaju bitnu ulogu. Štošta ukazuje na sukobe između šiita kod kojih postoje struje naklonjene i suprotstavljene uticaju Irana.

nr (dw,  dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android