Kubanska vakcina?
22. avgust 2020.
Do sada je Kuba dobro izlazila na kraj sa korona-virusom. Ali i na karipskom ostrvu broj zaraženih trenutno raste. Vlada je prošle sedmice ponovo uvela restriktivne mere u Havani. Restorani i barovi su zatvoreni, kao i plaže, javni saobraćaj je obustavljen.
Takve mere će postati suvišne samo posle vakcinisanja stanovništva. I Kubanci se, kao i ostatak sveta, pitaju kada će vakcina biti na raspolaganju.
„I naša zemlja radi na tome“
Kubanski glavni epidemiolog Francisko Duran kaže da je poznato da niz zemalja radi na vakcini – Rusija, Kina, SAD, Velika Britanija. On je obelodanio na konferenciji za štampu: „I naša zemlja radi na tome.“
Dr Eduardo Martinez, predsednik kubanskog preduzeća za biotehnologiju BioCubaFarma, objavio je na društvenim mrežama: „Stvaranje delotvorne vakcine za COVID-19 je kod nas prioritet.“ Kuba ima veliko iskustvo u istraživanju i proizvodnji vakcina.
Državni naučni Institut Finlej u Havani ima Centar za molekularnu imunologiju i Centar za genetsku tehniku i biotehnologiju (CIGB). Tu su okupljeni kubanski naučnici koji trenutno rade na četiri verzije vakcine. Jedna od njih je najdalje uznapredovala u fazi testiranja, kažu državni mediji.
„Suočeni sa pandemijom korona-virusa imamo dva prioriteta: mogućnost brzog masovnog testiranja, koje omogućava epidemiološki nadzor i razvoj specijalnih vakcina koji će doprineti suzbijanju bolesti u našoj zemlji“, objašnjava dr Rolando Perez, direktor odeljenja za nauku i inovaciju u firmi BioCubaFarma.
Izuzetne sposobnosti Kube
Perez kaže da se kubanska istraživanja fokusiraju na vakcine koje se razvijaju na osnovu čestica koje liče na virus i imaju prednost u pogledu jačanja i aktiviranja imunog sistema. To je snaga kubanskog istraživanja, kako je u junu naglasio dr Herardo Giljen, direktor biomedicinskih istraživanja na Institutu, govoreći o vakcinama koje se uzimaju nazalno.
Istakao je i primer vakcine protiv hepatitisa B koja je razvijena na Kubi. To je prva vakcina u svetu koja se daje preko nosa. „Pošto se radi o bolesti disajnih puteva, logično je da smatramo da će imunizacija preko sluzokoše odigrati veliku ulogu“, kaže on pojašnjavajući da Kubanci već sarađuju na tom području sa Kinom i Sjedinjenim Državama.
Za razliku od mnogih zemalja u razvoju, Kuba ima jaku biotehnološku branšu i sopstvene laboratorije. To zemlju čini interesantnom za saradnju: „Kuba proizvodi skoro osamdeset odsto vakcina koje se primenjuju u nacionalnom programu za imunizaciju. To je sposobnost zemlje da proizvede vakcine. Postoji Institut Finlej i postoji veliko područje tehnoloških inovacija“, kaže Čileanac Hoze Moja, koji je na čelu Panameričke zdravstvene organizacije (PAHO).
„Moramo da ostanemo realistični“
Prema objavljenim informacijama, Kuba će biti među onim zemljama koje će proizvoditi rusku vakcinu Sputnjik V. Najava da je ruska vakcina spremna je prošle nedelje izazvala kritiku, jer je izostavljena treća faza kliničkog ispitivanja za vakcinu.
Međutim, nije verovatno da će Kuba preskočiti tu fazu. Havana se obično striktno drži preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
„Kuba raspolaže odličnim sposobnostima proizvodnje vakcina. Razgovaramo o početku proizvodnje sa više kubanskih firmi. Verujemo da bi Kuba mogla postati jedan od najvažnijih centara za proizvodnju vakcine“, kaže Kiril Dmitriev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF), koji je finansirao istraživački projekat za pronalazak vakcine u Rusiji. On je najavio početak proizvodnje vakcine na Kubi u novembru, ukoliko saradnja sa kubanskom vladom i firmama bude dobra.
Duran smatra da još neko vreme neće biti vakcine koja bi u velikim količinama stajala na raspolaganju, uprkos ruskom napretku u istraživanju. „Moramo ostati realistični“, kaže on, naglašavajući da je jedini način da se spreči zaraza pridržavanje propisanih mera zaštite – nošenje maske, higijena ruku, fizička distanca.