1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Muzika

KUD Idijoti – neko se menjao, a neko nije

3. mart 2020.

Kultnom pulskom bendu KUD Idijoti dodeljena je „Rock&Off“ nagrada za životno delo. „To je priznanje za naše zajedničke bitke, dane kad smo sačuvali obraz i sebi i roku u Hrvatskoj“, kaže za DW bivši basista Dr Fric.

Foto: Neven Lazarevic

„Nagrada za životno delo jedina je koju sam dobio u životu, nisam dobijao čak ni pohvalnice u školama“ – „pohvalio“ se u razgovoru za DW Nenad Marjanović – Dr Fric, jedan od bivših članova pulskih KUD Idijota. O veličini kultnog pank benda dovoljno govori činjenica da su mu nezavisni novinari ovog januara, osam godina nakon prestanka postojanja grupe, dodelili „Rock&Off“ nagradu za životno delo. U zagrebačkoj Tvornici kulture preuzeli su je Fric i Dijego Bosusko – Ptica, bivši basista i bivši bubnjar, deo ključne postave u periodu od 1985. do 2000. godine. Bilo je to vreme najvećih uspeha benda koji je osnovao gitarista i tekstopisac Saša Milovanović – Sale Veruda.

Nagrada je personalizovana i odnosi se upravo na četvorku koja je kreirala i stvorila KUD Idijote, a to su Sale, Fric, Ptica i pokojni pevač Branko Črnac – Tusta. „Baš zbog toga smo je doživeli kao pravo priznanje za naše zajedničke bitke, dane kad smo sačuvali obraz i sebi i roku na teritoriji Hrvatske“, objašnjava Fric.

Branko Črnac Tusta i Nenad Marjanović Fric Foto: Denis Lovrovic

„S Tustom umiru i Idijoti“?

Sale, međutim, danas ne želi da govori o bendu koji je obeležio generacije ne samo muzikom, već je i formirao njihov životni pogled na svet. KUD Idijoti su bili na strani obespravljenih, potlačenih, radništva, antifašizma i pravednijeg društva. O tome je u najplodonosnijem periodu benda pevao Tusta – hipi, šljaker i sindikalni vođa u danas ugašenom brodogradilištu Uljanik. Nekoliko dana nakon njegove smrti u oktobru 2012. Sale je objavio da bend prestaje sa radom, jer „s Tustom umiru i Idijoti“. Slikovito rečeno, KUD Idijoti bez Tuste, frontmena koga je publika obožavala, izgledali bi otprilike kao Roling Stonsi bez Mika Džegera.

Sale danas u Puli drži štand s long plej pločama rok muzike i u potpunosti se posvetio svom novom projektu „Saša 21“.

Prvi bend u kojem je nastupao pred publikom 1979. godine zvao se „Nafta“. Sale je svirao gitaru i „silom prilika“ pevao, a ritam sekciju činili su Davor Zgrabljić Bucolini i Eđidio Roko. Nakon raspada grupe „Problemi“ priključio im se Marino Piuko pa bend 2. februara 1981. menja ime u KUD Idijoti. Piuko, međutim odlazi nakon nekoliko meseci, a mikrofon preuzima Nenad Marković. Gitaru i bas povremeno je svirao pokojni Mario Marijeto Dobrić. Tih godina imali su probe u napuštenoj zgradi, „ludnici“ na Busoleru koju je Marijeto, tad zaposlen u bolnici, čuvao. Nakon odlaska Ptice i Frica, njihovo mesto do raspada benda zauzimaju Bucolini i Dejan Gotal.

Sale ima novi projekat Saša 21 i u Puli drži štand na kojem prodaje gramofonske pločeFoto: DW/M. Vermezovic-Milanovic

„Ne mogu nam izbrisati sećanje“

Klasična postava KUD Idijota, koju su činili Sale, Fric, Ptica i Tusta, formirana je početkom septembra 1985. godine. Zajedno su snimili devet albuma. Veliku popularnost stekli su 1987. nakon pobede na Omladinskom festivalu u Subotici, nakon čega nastupaju i u Švajcarskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, ali i u Italiji, gde izbija incident s karabinjerima zbog radničke, komunističke pesme „Bandiera rossa“.

Prvi „pravi“ album „Bolivia R’n’R“, koji je kompilacija tri singla i tri do tada neobjavljene pesme, izdaju 1990. Iste godine izlazi i najprodavaniji „Mi smo ovdje samo zbog para“, a dve godine kasnije „Glupost je neuništiva“. Jedna od najpopularnijih pesama, slobodarska „Bella ciao“, nastala u italijanskom antifašističkom pokretu, nalazi se na albumu „Tako je govorio ZaraTusta“ iz ratne 1993.

Sa „Cene ponosa“ iz 1997. pamtimo pesmu „Ja sjećam se“ kojom su, objašnjava Fric, poručili da nam ne mogu „svojim jeftinim i tupavim generalima i predsednicima izbrisati sećanje“. KUD Idijoti su u olovnim vremenima cenzure, s prilepljenom etiketom antidržavnog elementa, tradicionalno na Badnjak svirali u krcatom rok klubu Uljanik i poručivali da „nismo idioti, iako nas takvima smatraju“. Njihov logo sa crvenom zvezdom bio je trn u oku higijeničara svih društvenih uređenja.

„Incidente su podsticali ljudi istog mentalnog sklopa – smetala im je zvezda, jer je u Jugi vređala partizane, a kasnije, jer su pod njom ubijali Hrvate. Jedan te isti simbol, jedan te isti bend, jebiga neko se menjao, a neko nije“, kaže Fric.

KUD Idijoti bili su trn u oku svim sistemimaFoto: Darko Kolic

„Nisam ugasio Idijote“

Odlazak popularnog dvojca Frica i Ptice bilo je veliko razočaranje za njihove fanove. „To što nismo želeli više da sviramo bila je naša stvar. Jednostavno smo svoje mesto pod suncem stvarali preko medija i na kraju otvaranjem sopstvenog internet-portala. Postali smo zabavljači, ljudi koji se prepoznaju kroz satiru, urnebesne skečeve i emisije“, objašnjava Fric. Uprkos svemu, prošle godine izdao je biografiju o KUD Idijotima koja, opet, nije klasična knjiga tog tipa, već pogled na bend iz sopstvenog ugla.

„To je pre svega knjiga o mom životu. Nisam fizički stvorio Idijote, niti sam ih ugasio, ali sam udarnički radio na tome da bend bude ono što je postao. Pišem o periodu kada su Idijoti krenuli da stvaraju istoriju, a to je period u kojem smo se u bend uključili Tusta, Ptica i ja. Sve je počelo unutar par meseci od 1984. do 1985. kad se formirala ta postava. Kad smo Ptica i ja otišli nakon 15 godina, bend je već imao ime, prezime, diskografiju, stav i – na žalost onih koje mi danas nerviramo – istoriju“, kaže Fric.

Danas se, naglašava, bavi svim i svačim: „Gledam fudbal, smišljam zajebancije, pišem scenarije za emisije.“ Nastavlja da piše, a među nekoliko započetih dela izdvaja jedno intrigantnog naziva: „Topnički dnevnici“. Najavljuje otvaranje rok-galerije koju Pula, u kojoj rokenrol još nije propao, zaista zaslužuje – i to u nekom od brojnih sablasno praznih prostora u gradu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android