Puno kreveta na malom prostoru, svuda je odeća, u pozadini televizor. Stan je definitivno premali: u dve sobice živi šestočlana porodica. Na kraju hodnika nalaze se zajednički tuševi i WC-i za sve stanove na spratu. Privatnost? Zaboravite!

Bez obzira na to da li se smeštaj za azilante nalazi u Kelnu, Duizburgu ili Frankfurtu, situacija je slična: premalo prostora za previše izbeglica.

A njih ima sve više: Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu objavilo je da je broj zahteva za azil u prvih šest meseci 2013. godine porastao na 43 000. Skoro duplo više u odnosu na isto razdoblje prošle godine! Većina „azilanata“ dolazi iz Rusije, Sirije i Avganistana.

Najveći problemi u velikim gradovima

Prema zakonu o izbeglicama, za njihov smeštaj su odgovorne savezne pokrajine, postoji kvota. Potom se raspoređuju po komunama, od kojih su mnoge u problemima, finansijskim. Situacija se posebno pogoršava u gradovima. Na primer, u Kelnu je već popunjeno svih 30 domova sa oko 1600 ljudi koji čekaju da im se reši zahtev za azil.

Osim toga, grad je smestio više od 600 izbeglica i u jednostavne hotele. Direktor ureda za smeštaj u Kelnu Stefan Ferber smatra da je to skupo, ali dobro rešenje:

"To je zbog toga što azilante prebacujemo samo u hotele čiji su vlasnici odgovorni i savesni i koji se brinu o tome da sve u hotelu dobro funkcioniše. Ipak, velika je mana ta što su hoteli skuplji nego od naših objekata."

2011. Keln je za smeštaj i brigu o izbeglicama izdvojio skro 22 miliona evra - ne računajući ulaganja u nove objekte. Samo deset odsto te sume nadoknadiće savezna država. Slično je i u drugim gradovima i mestima kaže Ferber:

" Vidljivi su napori da se situacija popravi, ali nama su potrebna znatno veća izdvajanja."

Još važnija dobra saradnja na lokalnom nivou

Keln u tom pogledu može svakako da posluži kao dobar primer: Već desetak godina postoji okrugli sto za pitanja o izbeglicama, na kojem se sastaju političari, uredi za imigraciju, službe za mlade i socijalno, kao i policija, grupe za pomoć izbeglicama i donatori.

"Kada je na primer reč o placevima za nove izbegličke domove, trebaju vam lokalni političari koji će pristati na to da se i u njihovim gradskim četvrtima formiraju novi domovi za izbeglice. Potrebna je i potpora donatora.“

Vlasti u Kelnu smatraju da je za „azilante“ najbolje rešenje sopstveni stan. Zbog toga u tom gradu već dve godine postoji vrlo uspešan Ured za pomoć u traženju smeštaja. Stručnjaci pomažu „azilantima“ u potrazi za privatnim smeštajem, razgovaraju s posrednicima i vlasnicima stanova. Od 90-ih godina na ovaj način je stan našlo nekoliko hiljada azilanata. Najbolje od svega je što je ta situacija dobra za obe strane. I grad profitira od tih ulaganja.

Autori: Martin Koh/Tihana Lohinski

Odgovorna urednica: Dijana Roščić