Dečak sedi pored železničke pruge pokrivši rukama uši. Iza njega beskonačno prolaze teretni vozovi, koji voze za Aušvic. Zgužvani list papira vijori se na prozoru jednog vagona – s imenima ljudi koji se prevoze kao stoka: bez vode, jela i bez identiteta. Brojevi na listi za transport nacističkih vlasti. Januš Korčak, poljski lekar koji prati decu svog Doma za siročad u koncentracioni logor Treblinka, na vrhu je spiska – iako to za njega znači sigurnu smrt. On je nacionalni heroj – ne samo u Poljskoj, već u celoj istočnoj Evropi.

Ceduljice su u životu preživelih imale značajnu ulogu. Na običnim papirićima se jevrejskim porodicama saopštavao dan, vreme i mesto odvoženja u logor. Ceduljice su bile jedina šansa da se nekome saopšti da ga šalju na istok i to vozovima Nemačke železnice „Dojče rajhsban“ sa kartama u džepu na kojima je pisalo „Aušvic – u jednom pravcu“. Upravo te gusto ispisane ceduljice sa porukama preživelih, bile su jedina mogućnost da se u logoru uspostavi kontakt s drugim zatočenicima.

Kultura sećanja za Jutjub-generaciju

Ovaj neobični video-klip proizvela je institucija sa sedištem u Varšavi: Evropska mreža za sećanje i solidarnost. Ona se ne bavi samo holokaustom, već i žrtvama staljinizma u Istočnoj Evropi. Realizujući ovaj video-projekta za 27. januar – Dan oslobođenja Aušvica – imali su u vidu široku publiku, kaže za DW Rafal Rogulski, direktor Evropske mreže. „Naši projekti su, inače, usmereni ka mlađoj publici. To je tako i sa ovim video-klipom. Ovakvom vrstom sećanja vi prodirete u sve generacije, u sve ljude. Ili u najmanju ruku one, koji imaju osnovno znanje o holokaustu“.

Rogulski je dugo radio sa poljskim političarem i preživelim Aušvica Vladislavom Bartoševskim (1922-2015) i dobro zna koliko je teško zainteresovati ljude za „kulturu sećanja“.

Producenti video-klipa orijentisali su se na crno-bele crteže američkih stripova koje je pravio američki umjetnik Art Špigelman. On je prvi o holokaustu napravio grafičku novelu „Maus“. Ideja da napravi umetnički video-klip na osnovu crteža, nastala je spontano, kaže Hans-Kristijan Jap, koproducent video-klipa.

Zajedno sa Memorijalnim centrom Aušvic-Birkenau, rodila se ideja o realizaciji tog neobičnog projekta. „Sa režiserom Zoltanom Šilagijem Vargom tražili smo načinje da u vreme Jutjuba privučemo pažnju i interesovanje za temu kao što je Dan sećanja na žrtve holokausta“, kaže Jaš za DW. „Želeli smo da napravimo mali crtani film, koji će uznemiriti publiku i probuditi duhove“.

Crtani film umesto svedoka

Naravno da je bio svojevrstan rizik izabrati formu stripa, ali režiser Varga je iskusan grafičar i međunarodno priznati umetnik. „Samo na trenutak sam oklevao, a onda sam shvatio da danas moramo da tražimo nove forme komunikacije“, kaže Jaš. „Naravno da su to simbolične slike: vagoni vozova koji se kotrljaju u pravcu Aušvica. Jednostavno, bili smo mišljenja da je ova forma za mlade ljude mnogo prihvatljivija.“

Kada se prošle godine, obeležavalo 70 godina od oslobađanja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, nemački mediji bili su preplavljeni novinskim intervjuima i TV-emisijima u kojima su gosti bili poslednji preživeli logoraši.

„Memento“ budi radoznalost

Sa video-klipom „Memento“ producenti su se svesno opredelili za drugi put: put bez brojeva mrtvih, bez slika iz logora smrti, bez izjava preživelih. Film u formi stripa napravljen je tako da gledaocima uđe pod kožu i pored toga što se na prvi pogled ne razume o čemu se radi. „To je promena paradigme u kulturi sećanja“, konstatuje Jaš: „To je neka vrsta tizera kojom se ponovo podstiče interesovanje za tu temu.“

Direktor Evropske mreže, Rafal Rogulski, više je nego zadovoljan rezultatima. „Osetilo se da umetnik ima pristup tim osećajima. I da može da ih prenese na papir“.

Istorijski dokumentarni filmovi ili video-snimci na temu holokausta, teško su zamislivi bez izjava svedoka i preživelih. „Naravno da mi u Nemačkoj pokušavamo – koliko je to još moguće – da što više radimo sa preživelima“, kaže Hans-Kristijan Jaš i dodaje: „Rad sa ljudima koji su bili direktni svedoci svega teško da će moći da se zameni nečim drugim, pa tako ni umetničkim video-klipom sa trodimenzionalnom animacijom“. Pa ipak, „Memento“ predstavlja novi impuls kulturi sećanja za Jutjub-generaciju 21. veka.