Program je uobličen i zagrevanje je u toku. Kaunas s nestrpljenjem očekuje start kao evropska prestonica kulture za 2022. Grad će ponovo pronaći sam sebe, zasnovaće novi mit i izoštriti svoj profil. Drugi po veličini litvanski grad želi da se prikaže kao moderan i evropski grad, s mnogo kulture i samouverenosti. To bi trebalo da mu pomogne da izađe iz senke glavnog grada Vilnjusa.

-pročitajte još: Novi Sad: grad mostova hoće da gradi mostove

Složena istorija

Kaunas ima „neuobičajenu, kompleksnu i promenjivu istoriju“, naglašava litvanska ministarka kulture Simonas Kajris prilikom predstavljanja programa, koji će zvanično započeti 22. januara.  Ona kaže da je u gradu koji je okružen sa nekoliko brežuljaka i nalazi se na ušću jedne reke u drugu vidljiv „celi kaleidoskop epoha i političkih sistema“.

Jezgro programa sačinjava trilogija „Mit iz Kaunasa“ – manifestacije koje su raspoređene na tri vikenda tokom godine. Domaći i strani umetnici će stvoriti novu, povezujuću legendu koja će tvoriti identitet grada od 300.000 stanovnika.

Naslovi celina su „The Confusion“ (Konfuzija, 19. do 23. 01.), „The Confluence“ (Spajanje tokova 20. do 22. 05.) i „The Contract“ (Ugovor, 25.-27.11). Posetioce očekuju koncerti, izložbe, svetlosni spektakli i još mnogo toga.

Maskota grada postaće izmišljeno čudovište koje će se probuditi početkom programa. Uslediće 40 festivala, 60 izložbi i po 250 manifestacija likovnog i muzičkog karaktera.

Svetski poznati umetnici kao Joko Ono, Južnoafrikanac Vilijam Kentridž i Marina Abramović će takođe doći u Kaunas. Uz to, jednu pozorišnu predstavu režiraće Amerikanac Robert Vilson.

-pročitajte još: Prestonica kulture Eš slavi Luksemburg bez granica

„Od privremenog do savremenog“

Kentridž je rekao: „Zainteresovan sam da dođem u Litvaniju, da bih video, kakav je to osećaj, i da li moja izmaštana zemlja i njena istorija odgovaraju tome, šta ću tamo zateći“. Prva izložba južnoafričkog umetnika litvanskog porekla o selektivnom sećanju u Kaunasu jedan je od najvažnijih kulturnih događaja naredne godine.

Udovica Džona Lenona, konceptualna umetnica Joko Ono, koja je jedna od najvažnijih zastupnica neoavangardnog umetničkog pokreta „Fluksus“ imaće svoju retrospektivu.

A osnivač „Fluksusa“ je bio litvansko-američki umetnik Džordž Mačjunas koji je umro 1978. u Bostonu, šezdesetih bitno uticao na umetničku scenu u Njujorku, ali je rođen 1931. u Kaunasu.

Glavni cilj trilogije je promena: Namera je da se Kaunas preobrazi iz grada zaronjenog u nostalgiju u rastući, otvoreni grad, koji veruje u sebe i u budućnost. To je izraženo i motom za godinu u kojoj je grad prestonica kulture: „From temporary to contemporary” (Od privremenog do savremenog). To je aluzija na možda najbolje godine u istoriji grada – od 1919. do. 1940. Kaunas je tada bio privremeno glavni grad novoosnovane republike Litvanije. Potom je usledila sovjetska okupacija i Vilnjus je opet postao glavni grad.

Mračna poglavlja Drugog svetskog rata, Holokausta i sovjetske okupacije opterećuju grad sve do danas. Te dugo potiskivane traume bi trebalo da se tematizuju sada, 30 godina nakon ponovnog sticanja nezavisnosti.

Grad religije zvane košarka

„Kaunas je izgubio svoju slavu, svoj ponos i postao je veoma tužan grad“, kaže direktorka projekta kulturne prestonice Virdžinija Vitkiene.

I zaista, Kaunas se dugo oporavljao od gubitka statusa glavnog grada zemlje, iako je imao značajnu istoriju. Prvi od litvanskih gradova bio je član Hanzeatskog saveza, imao je prvi litvanski univerzitet gde su litvanski studenti slušali predavanja na maternjem jeziku, a i glavni je grad sportske religije zvane košarka.

Posebno je zanimljiva modernistička arhitektura grada koja je takođe težište programa. „Smatramo da je to nešto sa čime se Evropljani mogu identifikovati”, kaže Vitkiene.

Kaunas ima 6.000 modernističkih građevina, nastalih između dva svetska rata, u periodu procvata grada.

U društvu s Novim Sadom

Glavni grad Vilnjus je već bio kulturna prestonica Evrope 2009. Ali tada raspoloženje nije bilo baš najbolje. Svetska finansijska kriza je naterala organizatore da značajno skrešu budžete, a time i programe. Osim toga, nacionalna avio-kompanija je otišla u stečaj, pa mnogi posetioci nisu ni mogli da doputuju.

Preti li sada Kaunasu sličan debakl zbog korone? Vitkiene je u tom pogledu opuštena. Nada se da će se sve manifestacije odvijati po planu uz pridržavanje antipandemijskih mera. Tome se nad i gradonačelnik Visvaldas Matijosaitis: „Kaunas je spreman, da se kao domaćin otvori za celu Evropu“, naglašava on, dodajući da je titula „Kulturna prestonica Evrope 2022“ velika obaveza.

Pored Kaunasa, još dva grada 2022. nose titulu kulturne prestonice Evrope 2022: Luksemburški grad Eš sir Alzet, kao i Novi Sad.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu