Svake godine, samo u Italiji, a prema nekim procenama, 500.000 osoba zatraži pomoć egzorcista. I najpoznatiji irski isterivač đavola, katolički sveštenik Patrik Kolins uočava „dramatični porast demonskih aktivnosti“ na tom ostrvu. Potražnja za njegovim veštinama proteklih godina „eksponencijalno je rasla“, izjavio je Kolins za list „Ajriš post“.

- pročitajte još: „Đavo stanuje u Poljskoj“

Zato se od 16. do 21. aprila na univerzitetu Regina Apostolorum u Rimu ponovo održava kurs za egzorciste. To je izazvalo veliku pažnju javnosti, ali služba za odnose s javnošću Vatikana podseća da je taj kurs namenjen isključivo onim sveštenicima koji žele da obnove svoje znanje o isterivanju nečastivog. Ipak, i iz Vatikana se navodi da se od početka veka broj molbi za izbavljenjem od satane – utrostručio.

Pedro Barajon, profesor na univerzitetu Regina Apostolorum izjavio je informativnoj službi Vatikana da je kurs organizovan na želju onih sveštenika koji se ne osećaju dovoljno pripremljeni za isterivanje đavola. „Svet egzorcizma nije jednostavan“, kaže taj sveštenik reda Hristovi legionari. Katolička teologija je, prema njegovom mišljenju, zanemarila taj svoj zadatak, jer se smatra da to nije „na nivou racionalističkog sveta današnjice“.

Veštine iz srednjeg veka

Nešto slično egzorcizmu poznato je u čitavom nizu religija i po pravilu je to obredno proterivanje „zlih duhova“ iz osoba, živih bića ili predmeta. U drugim kulturama cilj je „celovito čišćenje“ i ozdravljenje, a u Katoličkoj crkvi konkretno, reč je o molitvi koja ljude oslobađa od moći zla. U egzorcizmu se, u ime Isusa Hrista, naređuje đavolu da napusti osobu koja je opsednuta. To svoje „ovlašćenje“ za izvođenje egzorcizma, Crkva izvodi iz Novog zaveta, gde Isus naređuje đavolu da „odstupi“ – Apage Satanas.

- pročitajte još: Đavoli, crkva i egzorcizam

Obred isterivanja đavola sastoji se od molitvi i formulacija blagoslova i zaveta. Vatikan je u tom smislu 1999. postavio nove smernice, kako bi u to više uključio saznanja iz medicine i psihijatrije. Ne tako davno se šizofrenija, pa čak i obična psihoza, smatrala „opsednutošću đavolom“, što se onda „lečilo“ i fizičkim maltretiranjem, jer su i prethodne smernice Crkve na snazi bile još od 1614. Današnji postupak egzorcizma dozvoljen je tek nakon što sveštenik detaljno proveri slučaj i po potrebi se posavetuje sa lekarima i psihijatrima.

sf/aš/kna

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android