Aljbin Kurti ima dobre šanse da ponovo bude pobednik izbora na Kosovu u februaru 2025, piše Noje cirher cajtung. Kao argumenti se navode privredni rast od šest odsto, strane investicije i pad nezaposlenosti na deset odsto.

Ali, popularnost Kurtija ima i druge razloge, procenjuje autor članka Andreas Ernst: „Popularnosti tog 49-godišnjaka doprinosi pre svega njegovo konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji“. Međutim, kako se ocenjuje, „Kurtijevu ofanzivnu strategiju ne oseća toliko Beograd, koliko 90.000 Srba na Kosovu“.

„Srbi faktički upravljaju samo još školstvom i zdravstvom“

Na severu Kosova postojala je vrsta srpske državne uprave i Srbija je bila važan poslodavac, ali je Kurti sve promenio, navodi se u članku: „Tome je Kurti stao u kraj. Tvrdim administrativnim merama skoro godinu dana on tu sprovodi kosovsku suverenost. Gradi na severu baze za teško naoružanu specijalnu policiju, šalje finansijske inspekcije i oduzima zgrade koje su izgrađene bez dozvole Prištine. Zabranio je upotrebu srpskog dinara, a table na ćirilici su zamenjene. Srbi faktički upravljaju samo još školstvom i zdravstvom.“

„Ti postupci su uneli nesigurnost među kosovske Srbe i ogorčili ih – ali to iritira i zapadne sile. One kritički tvrde da su ti koraci ’jednostrani’ i da nisu bili dogovoreni sa Briselom, Berlinom i Vašingtonom. Kurtija to, međutim, ostavlja hladnim. Ta nonšalantnost prema važnim protektorima njegove zemlje ima predistoriju. To je priča o Kurtijevom političkom usponu“, piše Noje cirher cajtung.

„Otpor zapadnom posleratnom poretku“

Švajcarski list ukazuje: „Tako kako se devedesetih kao politički aktivista borio protiv srpske vlasti – zbog čega je dve godine proveo u zatvoru – tako je kasnije pružao otpor zapadnom posleratnom poretku. S malom grupom istomišljenika 2005. je osnovao pokret ’Samoopredeljenje’ koji se zalagao za samoopredeljenje Kosova i kasnije ujedinjenje sa Albanijom.“

U članku se podseća na Kurtijevu borbu protiv upravnog aparata Ujedinjenih nacija na Kosovu, što mu je donelo sve veću podršku stanovništva. „To je od Kurtija napravilo crvenu krpu za ambasadore zapadnih sila u Prištini, koji su sebe videli kao neku vrstu prokonzula. Kurti je takođe kategorično odbijao pregovore s Beogradom o statusu Kosova“.

Kurti nije bio ni za „nadgledanu nezavisnost“ koja je proglašena 2008. uz američku podršku i protiv volje Beograda, piše list – i navodi njegove reči: „Države se ne ’poklanjaju’ već se narodi izbore za njih.“

„Albanski nacionalizam kao emancipatorski“

U članku se ukazuje da se Kurti, za razliku od mnogih drugih političara, temeljno bavio političkim teorijama, naročito postkolonijalnom mišlju. „Srpsku vlast na Kosovu od balkanskih ratova 1912. on iz te perspektive posmatra kao kolonijalnu vladavinu, a nasuprot tome, albanski nacionalizam kao emancipatorski. Međunarodni protektorat od 1999. Kurti je kritikovao kao tuđinsku vladavinu s neoliberalnim predznakom.“

Podseća se i na Kurtijeve optužbe da je Srbija „otvorena kapija za ruski i kineski uticaj u Evropi“, ali se navode i protivargumenti – „Vučićev dobar odnos sa zapadnim prestonicama“.

Municija za Ukrajinu i litijum – Vučićeva veza sa Zapadom

„Naklonost Zapada Vučić je zadobio tako što je od ruskog napada Ukrajini isporučio municiju u vrednosti od preko 800 miliona evra“, piše Noje cirher cajtung, a osim toga podseća i na Vučićevo zalaganje za rudarenje litijuma koje ga interesno povezuje sa Evropskom unijom i Nemačkom. „Ko prati to što Vučić radi – ne ono što priča – može da dođe do zaključka da je Srbija čvrsto u zapadnom taboru“, ocenjuje se u članku.

Međutim, dodaje se i da je Kurti na jednom međunarodnom forumu osporavao tezu da je Vučićeva politika više stolica i protivljenje kosovskoj nezavisnosti samo gluma za domaću publiku. Kurti je tvrdio da Vučić Zapad vuče za nos i da vlast u Beogradu nije odustala od velikosrpskog projekta skrivajući ga iza sintagme „srpski svet“.

„Strateško strpljenje“

Kurtijeva je teza, kako se procenjuje, da Vučić praktikuje „strateško strpljenje“ kao azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev – naoružava Srbiju da bi prema Kosovu postupio kao Azerbejdžan prema Nagorno-Karabahu. „Cilj je revanš, moramo biti spremni na to“, rekao je Kurti.

„Zaista, poneko u Beogradu i računa s tim da će Trampova pobeda doneti šansu da se vrati makar sever Kosova. Nade se polažu u Ričarda Genela, bivšeg Trampovog specijalnog izaslanika za Balkan, koji ima tesne veze sa Beogradom i Kurtijev je kritičar.“

Kurti na to, međutim, podseća da je Kosovo dobro sarađivalo s obe američke partije. „Pod demokratom Bilom Klintonom je 1999. oslobođeno, a Džordž Buš Mlađi, republikanac, bio je predsednik 2008. kada je steklo nezavisnost“, piše švajcarski Noje cirher cajtung.